Грађани Србије могу искористити 2025. годину за уживање у слободним данима, захваљујући распореду државних и верских празника. С правилним планирањем, могуће је остварити продужене одморе и максимално уживати у празницима.
Спајање празника за дужи одмор
За почетак године, Новогодишњи празници обележени су са два нерадна дана: 1. и 2. јануар (среда и четвртак). Ако узмете слободне дане 3. јануара (петак) и 6. јануара (понедељак), можете спојити чак 7 дана одмора од 1. до 7. јануара. Такође, православни Божић, који пада 7. јануара (уторак), омогућава додатне слободне дане за све који желе да искористе продужени одмор.
Продужени викенди за Дан државности и Васкрс
Следећи продужени одмор долази у фебруару за Дан државности, који се празнује од 15. до 17. фебруара (субота, недеља и понедељак). Такође, православни Васкрс обележава четири нерадна дана, од 18. до 21. априла (петак до понедељак), што је одлична прилика за опуштање и планирање породичних или пријатељских окупљања.
Права радника током празника
Иако празници пружају прилику за одмор, запосленима се често постављају питања о њиховим правима када раде током тих дана. Према Закону о раду, пуно радно време износи 40 часова недељно, а сваки радник који пређе овај број сати, без обзира на то да ли је то током празника, сматра се да је радио прековремено. Прековремени рад треба бити плаћен са најмање 26% увећања основне зараде.
Ако запослени ради на дан празника, који је нерадни дан, његов рад се плаћа са најмање 110% основне зараде. Такође, Закон о раду прецизира права на одмор, који износи најмање 30 минута ако запослени ради више од шест часова дневно. Одмор у току радног времена се урачунава у радно време.
Запослени такође има право на годишњи одмор од најмање 20 радних дана у свакој календарској години, иако се може продужити у зависности од радног искуства, стручне спреме и других фактора.
Право на коришћење годишњег одмора запослени стиче после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. При утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља рачуна се као пет радних дана.
Празници који су нерадни дани не урачунавају се у дане годишњег одмора, ако је запослени за време коришћења годишњег одмора привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању – има право да по истеку те спречености за рад настави коришћење годишњег одмора.
Запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:
1) за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице;
2) за рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице;
3) за прековремени рад – најмање 26% од основице;
4) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца (у даљем тексту: минули рад) – најмање 0,4% од основице.
При обрачуну минулог рада рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника из члана 147. овог закона, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са законом.
Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
Општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на увећану зараду, као што је увећање зараде по основу рада у сменама.
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном трајању до пет радних дана у току календарске године, у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице и у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду.
Запослени има право на плаћено одсуство још:
1) пет радних дана због смрти члана уже породице;
2) два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви.
Члановима уже породице сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.