Најчешће реакције се јављају на убод пчеле, осе и стршљена. Чак три одсто одрасле популације у Србији има бурнију реакцију. Код деце је тај проценат један посто и код њих може да се развије тежа алергијска реакција, што значи да касније током живота постоји могућност да постанемо алергични, саопштила је др Андреа Ђуретић, педијатар, алерголог, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.
На питање да ли постоји нека метода како би установили да ли смо алергични др Ђуретић напомиње да је то алерголошко испитивање на кожи , „prick тест“ на убоде осе, пчеле и стршљена, као и одређивање специфичног ИгЕ на ове инсекте из крви.
„Уколико се деси убод прво треба гледати локалну реакцију и слушати свој организам, затим сапуном испрати то место и погледати да ли је остала жаока. Ако није остала жаока онда је вероватно оса у питању и треба да исперемо то место и можда да намажемо неку крему за алергијске реакције, нпр. Синопен. Међутим, ако осетимо зујање у ушима или приметимо осип по кожи, као што је копривњача, треба што пре да се јавимо лекару. Сваки од ових инсеката изазива бурнију реакцију у смислу црвенила и свраба, што је нормално, јер они у себи имају отров који испуштају, али то пролази у року од 24 сата и није опасно“, додала је она.
Када је реч о страдању од убода инсекта др Ђуретић истиче да Светска статистика показује да у свету годишње умре 10 људи од убода венома инсеката, што се у неким ситуацијама не може спречити.
„Оне особе које имају теже алергијске реакције, или имају кардиоваскуларне болести или су на неким лековима који могу да убрзају или појачају алергијску реакцију су у већој опасности, али не можете да знате када ће ко како реаговати. Некада су то тренутне реакције. Такође, битно је и где вас убоде инсект. Ако вас погоди тачно у крвни суд или у предео главе, лица, усана, много је опасније. Осим локалне реакције и прокрвљеност главе је много већа и близина срца и свих центара је много ближа и те реацкије су много брже. Чим осетите зујање у ушима, пад притиска, мучнину, повраћање и слабост организма треба се одмах обратити лекару“, додала је она.
Да бисмо превенирали да до алергијских реакција не дође можемо спровести превентивне мере заштите, тј. да користимо репеленте, значи када се иде у природу да се не иде у папучама, већ у патикама и чарапама, да се не миришемо када идемо у природу, да не једемо на отвореном, да носимо неутралне боје гардеробе, то су неке мере заштите које треба да спроведете.
