Исте промене које се дешавају у мозгу током поста опонашају промене које се дешавају са редовним вежбањем – обе повећавају производњу протеина у мозгу, који заузврат подстичу раст неурона, везе између неурона и снагу синапси.
Професор медицине са Харварда Арнолд Сејмур Релман саопштио је свету да је медицинску професију купила фармацеутска индустрија. Др Ричард Хортон, уредник у Ланцету, недавно је изјавио да је велики део данашње објављене научне литературе лажан.
Следи ТЕД говор Марка Матсона, тренутног шефа неуронаучне лабораторије у Националном институту за старење, који је такође професор неуронауке на Универзитету Џон Хопкинс и један од главних истраживача ћелијских и молекуларних механизама који леже у основи многих неуродегенеративних поремећаја као што су Паркинсонова и Алцхајмерова болест.
„Желео бих прво да се позабавим проблемом велике фармације, пошто је последњих година било безброј примера истраживачке манипулације фармацеутских компанија. Из тог разлога је професор медицине са Харварда Арнолд Симор Релман објавио свету да је медицинску професију купила фармацеутска индустрија.
Зато је др Ричард Хортон, уредник у Ланцету, недавно је изјавио да је велики део данашње објављене научне литературе лажан.
Зато је др Marcia Angell, главна уредница New England Journal of Medicine, рекла је да „фармацеутска индустрија воли себе да приказује као индустрију засновану на истраживању, као извор иновативних лекова. Ништа не може бити даље од истине.“
Због тога је Џон Јоанидис, епидемиолог на Медицинском факултету Универзитета Станфорд, објавио чланак „Зашто је већина објављених резултата истраживања погрешна“, који је убрзо постао најчитанији чланак у Јавној научној библиотеци (ПЛоС)“.
Др Матсон такође разматра овај проблем:
„Зашто нормална исхрана укључује три оброка дневно плус ужину? То није најздравији модел исхране, то је моје мишљење, али мислим да постоји много доказа који то поткрепљују. Постоји велики притисак да се тај образац исхране одржи, много је новца у игри. То није најздравији модел исхране.“
Прехрамбена индустрија – да ли ће зарадити ако прескочите доручак као што сам ја данас урадио? Неће, изгубиће новац. Ако људи посте, прехрамбена индустрија губи новац. Шта је са фармацеутском индустријом? Шта се дешава ако људи повремено посте, повремено вежбају и буду веома здрави, да ли ће фармацеутска индустрија зарађивати на здравим људима?“
Пресек истраживања и пратеће науке
Марк и његов тим објавили су неколико чланака у којима коментаришу како пост два пута недељно може значајно смањити ризик од развоја Паркинсонове и Алцхајмерове болести.
„Одавно се зна да промене у исхрани утичу на мозак. Код деце која пате од епилептичких напада, број напада се смањио када им је смањен унос калорија или када су постили. Верује се да пост помаже у промовисању заштитних мера које могу да се супротставе сигналима пренадражености које епилептички мозак често показује (нека деца са епилептичним нападом, исхрана са ниским нивоом карбофата је имала користи од нормалног мозга). када се превише храни, може доживети другу врсту неконтролисаног узбуђења које нарушава функцију мозга.“
Матсон и други истраживачи су ово објавили у јануару у часопису Naturals Reviews Neuscience.
Када погледате студије о смањењу калорија, многе од њих показују продужени животни век, као и повећану способност борбе против хроничних болести код људи који посте. Према прегледу литературе о посту спроведеном 2003. године:
„Смањење калорија продужава животни век и преокреће хроничне болести које доводе до старења код разних врста укључујући пацове, мишеве, рибе, муве, црве и гљивице. Механизам или механизми преко којих се то дешава је нејасан.“ Рад представљен у наставку ипак показује неке од ових механизама који су раније били нејасни.
Пост чини добре ствари за мозак и то се види у свим корисним неурохемијским променама које се дешавају у мозгу када постимо. Пост побољшава когнитивне функције и отпорност на стрес, повећава неуротрофне факторе и смањује упале.
Пост је изазов за ваш мозак, а ваш мозак одговара на тај изазов прилагођавањем канала отпорности на стрес који помажу вашем мозгу да се носи са стресом и ризиком од болести. Исте промене које се дешавају у мозгу током поста опонашају промене које се дешавају са редовним вежбањем — обе повећавају производњу протеина у мозгу (неуротрофних фактора), који заузврат подстичу раст неурона, везе између неурона и снагу синапси.
Како објашњава у видео снимку, „Изазови вашем мозгу, било да су иницирани повременим постом или интензивним вежбањем… су когнитивни изазови. Када се то догоди, активира се неурокола, повећавају се нивои неуротрофних фактора, што подстиче раст неурона и формирање и јачање синапси.“
Пост такође стимулише производњу нових нервних ћелија из матичних ћелија у хипокампусу. Напомиње и да пост подстиче производњу кетона, извора енергије за неуроне, а може и да повећа број митохондрија у неуронима.
Пост такође повећава број митохондрија у нервним ћелијама, пошто се неурони прилагођавају стресу поста тако што производе више митохондрија.
Повећањем броја митохондрија у неуронима, повећава се и способност неурона да формирају и одржавају међусобне везе, што повећава способност учења и памћења.
Повремени пост повећава способност нервних ћелија да поправе ДНК
Он такође улази у револуционарни аспект ове теорије, објашњавајући како су се наши преци прилагођавали и били условљени дугим периодима без хране.
Студија коју су научници са Универзитета Јужне Калифорније објавили у Cell Стем Cell показује да циклуси продуженог гладовања штите имуни систем од повреда, па чак и изазивају регенерацију имуног система.
Они закључују да пост пребацује ћелије из стања мировања у стање самообнављања, што промовише регенерацију органа или система засновану на матичним ћелијама.
Клиничка испитивања на људима су спроведена на пацијентима који су примали хемотерапију. Дуго времена пацијенти нису јели, што је значајно смањило број белих крвних зрнаца. Код мишева, циклуси поста су окренули прекидач за регенерацију мењајући сигналне канале за хематопоетске матичне ћелије одговорне за производњу крви и имуни систем.
То значи да пост убија старе и оштећене имуне ћелије и када се тело опорави, користи матичне ћелије за производњу нових и потпуно здравих ћелија.
„Нисмо могли да предвидимо да ће продужено гладовање имати тако значајан утицај на стимулисање регенерације засноване на матичним ћелијама… када гладујете, систем има тенденцију да уштеди енергију, а једна од ствари које може да уради је да сачува енергију и рециклира много имуних ћелија које му нису потребне, посебно оних које су оштећене.
Оно што смо почели да примећујемо и код људи и код животиња је да се број белих крвних зрнаца смањује са продуженим постом. Када се нахраните, крвне ћелије се враћају.“, рекао је Валтер Лонго, коаутор студије.
Научни преглед бројних научних студија у вези са постом објављен је у The American Journal of Clinical Nutrition 2007. године. У њему се разматрају многе студије на људима и животињама и закључује се да је пост ефикасан начин за смањење ризика од кардиоваскуларних болести и рака. Такође је показао значајан потенцијал у лечењу дијабетеса.
Пре него што почнете да постите
Пре него што почнете да постите, истражите. Један препоручени начин, који је тестирао BBC-јев Мајкл Мозли, за смањење дијабетеса, високог холестерола и других проблема повезаних са гојазношћу је оно што се зове „дијета 5:2“, где у данима поста смањујете храну на четвртину својих нормалних дневних калорија (око 600 калорија за мушкарце и 500 за жене) и пијете пуно воде.
Осталих пет дана у недељи једете нормално.
Други начин, као што је поменуто, је да смањите унос хране између 11 и 19 сати, а не једете у друго време.
На крају крајева, правилна исхрана је кључна за добро здравље и ваше размишљање о томе шта уносите у своје тело је важан део слагалице, за који верујем да ће бити укључен у непристрасну медицинску литературу будућности.
(krstarica.com/Атма.хр/Сузана Дулчић)
