Ипак, најтеже ове временске прилике подносе кардиолошки пацијенти, особе које су прележале мождани удар, они који пате од споре циркулације централног нервног система, бубрежни болесници, као и они који болују од хроничних болести дисајних путева.
Зато др Радмила Шехић, дугогодишњи специјалиста Завода за хитну медицинску помоћ у Београду, каже да је за ове пацијенте идеално да током врелих дана бораве у пријатно расхлађеним просторијама, идеално на температури од 26 степени Целзијуса.
Наша саговорница напомиње да су међу хронично оболелим најугроженији стари људи, поготово они који већ дужи низ година пију доста лекова:
– Врућине делују тако што условљавају ширење крвних судова на периферију. Kрв се задржава у венама доњих екстремитета. Стварају се значајни отоци, али је већи проблем у томе што се снижава крвни притисак и ствара проблеме због слабе исхране кисеоником виталних органа.
Докторка Шехић даље објашњава да срчани болесници због пада притиска осете умор, стезање у грудима, лупање срца, поремећај срчаног ритма. Оболели од прележаног шлога због смањеног дотока кисеоника у мозак, имају вртоглавицу, главобољу, мучнину, трњење у екстремитетима, понекада су конфузни.
Бубрежни болесници, због пада крвног притиска смањују филтрацију крви па се у организму задржавају негативни продукти метаболизма, али и излучивање унетих лекова буде успорено па се повећава њихов ефекат у правцу предозираности са појединачним нуспојавама. Они који имају дуготрајан проблем са крвним притиском, уносом редовне терапије уз високе температуре ваздуха повећавају пад притиска и тако значајно угрожавају своје стање.
Да би пребродили летње температуре старије и пре свега хронично оболеле особе не би требало да излазе из куће у периоду од 10 до 17 часова.
Лекови
Хронично оболели, с обзиром на то да неретко пију по шаку лекова, могу у контакту са спољашњим УВ зрачењем да добију неке кожне промене.
– То зовемо фотосензитивношћу – каже нам др Шехић. – Дешава се код оних који користе диуретике, дужи период неке антибиотике, антиреуматике, антидепресиве, хормонске препарате… Kлиничка слика настаје у смислу појаве црвенила, свраба, отока и ситног осипа по изложеној кожи, а потом се захвате и незаштићени делови. Такво стање захтева лекарску интервенцију.
– При томе је битно и да умере активности и да ако је потребно излазе из куће у раним јутарњим или касно поподневним часовима – каже др Шехић. – У време највише дневне температура требало би замрачивати просторије да се не прегрејавају места боравка. При изласку важно је обући се и обути лагано, у светле тканине. Заштитити главу и очи. Неретко и кишобраном заштитити се од јачег сунца. Течност надокнађивати помало, пре свега уносом воде, природних сокова или светлих чајева. У договору са лекаром важно је и обавити ревизију терапије да се избегну сумирана негативна дејства високе температуре ваздуха и унетих лекова.
Новости
