Професионални возачи који поседују Ц, Д или Е категорију, као и лиценцу и КОД 95 (СПЦ картицу), често се питају да ли имају право на бенефицирани радни стаж – и како тај статус може да им помогне да раније оду у пензију.
Одговор је: да, имају право, али под одређеним условима.
Шта је бенефицирани радни стаж?
Бенефицирани радни стаж подразумева да се запосленима на посебно тешким, опасним или здрављу штетним пословима сваки месец рада рачуна као дужи за потребе пензијског стажа. Уместо класичних 12 месеци за годину дана рада, поједини радници добијају и по 14, 16, па и 18 месеци стажа.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању у Србији препознаје више од 40 категорија послова са правом на бенефицирани радни стаж, а међу њима су и одређени послови у сектору саобраћаја.
Да ли су возачи међу њима?
Јесу — али не сви. Право на бенефицирани радни стаж имају возачи који управљају возилима на пословима који су, како стоји у Правилнику, “посебно тешки и са повећаним ризиком по здравље и живот”. У пракси то значи:
Возачи аутобуса у међуградском и међународном превозу путника
Возачи камиона тешких преко 7,5 тона у робном саобраћају
Возачи радних возила у специјалним условима (нпр. рудници, термоелектране, војска)
Међутим, да би неко остварио то право, није довољно да вози камион или аутобус. Послодавац мора да његово радно место пријави као радно место са бенефицираним стажом, да плаћа посебне доприносе и води евиденцију о таквом стажу.
Где запиње?
Управо у томе — многи послодавци не пријављују та радна места као бенефицирана. Разлози су различити: избегавање додатних трошкова, незнање, или свесно ускраћивање права радницима. У таквим случајевима, чак и ако возач ради по 12 сати дневно, превози опасну робу и вози у тешким условима — његов стаж остаје обичан.
„Имам лиценцу КОД 95 и СПЦ картицу. Радим већ 15 година у међународном превозу. Никад нисам имао дан бенефицираног стажа. А кад сам питао фирму — рекли су ми да то не постоји“, каже један возач из Срема који је желео да остане анониман.
Ко је одговоран?
У овом ланцу, одговорност је пре свега на послодавцу. Он је дужан да препозна и пријави посао као штетан или ризичан, уплати додатне доприносе и води евиденцију о бенефицијама. Без тога, ниједан возач самостално не може остварити право, без обзира на услове рада.
Контролу над тим има ПИО фонд и инспекција рада, али пријаве ретко долазе — јер радници страхују да не изгубе посао.
Како возач може да провери свој статус?
Грађани могу да се улогују на портал еУправа, одаберу услугу еПИО, и провере да ли им се води бенефицирани стаж. Такође, могу се обратити најближој филијали Фонда ПИО и тражити званичну потврду.
Уколико послодавац не пријављује посао као бенефициран, радник има право да пријави инспекцији рада или тражи судску заштиту, али то ретко ко чини.
Има ли решења?
Синдикалне организације већ годинама траже да се бенефицирани стаж за возаче законски прецизира и пооштри контрола његовог спровођења. Међутим, у пракси се ствари мењају споро, а до тада — права која постоје на папиру, остају недостижна за већину професионалаца иза волана.
Док држава позива грађане да се преквалификују за дефицитарна занимања попут возача, возачи који већ десетине година раде тај посао питају: „Коме возимо ако ни стаж не можемо да добијемо како треба?“
Ако сте професионални возач и желите да проверите свој статус, посетите www.пио.рс или контактирајте локалну филијалу ПИО фонда.
БОНУС ВИДЕО:
