КАКО РАЗЛИКОВАТИ ДА ЛИ ИМАТЕ ОБИЧНУ ПРЕХЛАДУ ИЛИ ГРИП?

Link kopiran u privremenu memoriju!

Слични знаци често збуњују, али интензитет симптома и ток болести откривају да ли је у питању прехлада или грип.

Иако се у свакодневном говору прехлада и грип често користе као синоними, реч је о две различите вирусне инфекције које се разликују по узроку, току болести и јачини симптома. Управо то често доводи до забуне, јер се оба стања јављају најчешће током јесени и зиме и захватају дисајне путеве.

Симптоми прехладе
Прехлада је најчешће блажа инфекција горњих дисајних путева, коју могу изазвати стотине различитих вируса, најчешће риновируси. Симптоми се развијају постепено и обично укључују:

запушен или нос који цури
кијање
благи бол или гребање у грлу
повремени кашаљ
благи умор
ретко повишену или нормалну телесну температуру
Тегобе најчешће трају од пет до седам дана и пролазе без озбиљнијих компликација.

Симптоми грипа
Грип, с друге стране, изазивају вируси инфлуенце типа А или Б и он се јавља нагло, често “преко ноћи”, а тренутно је актуелан нови сој вируса А(Х3Н2) подлиније К, прозван “супер грип”. Симптоми грипа су израженији и могу да укључују:

високу телесну температуру
јаке болове у мишићима и зглобовима
главобољу
изражен умор и исцрпљеност
сув, надражајан кашаљ
губитак апетита
За разлику од прехладе, грип може трајати дуже, а опоравак често потраје и неколико недеља. Код старијих особа, хроничних болесника и оних са ослабљеним имунитетом, грип може довести и до озбиљних компликација, попут упале плућа.

Шта помаже у лечењу, а шта не
И прехлада и грип су вирусне инфекције, што значи да антибиотици немају ефекта. Терапија је усмерена на ублажавање симптома и укључује одмор, унос довољне количине течности, лагану исхрану и лекове за снижавање температуре и болове. Антибиотици се користе само ако дође до бактеријских компликација, о чему одлучује лекар.

Када је важно да се јавите лекару
Лекарски преглед је неопходан ако симптоми трају дуже од седам дана или се погоршавају, ако се јави висока температура изнад 39 степени која не пада, јак бол у грудима, отежано дисање, изражена слабост или вртоглавица. Посебан опрез потребан је код старијих особа, хроничних болесника, трудница и особа са ослабљеним имунитетом, јер код њих грип може брже довести до компликација.

Како да се заштитите од грипа
Основне мере превенције важе за обе инфекције. Редовно и темељно прање руку, избегавање блиског контакта са оболелима и проветравање просторија смањују ризик од заражавања. Најефикаснија заштита од грипа је сезонска вакцина, која се посебно препоручује старијим особама, хроничним болесницима и здравственим радницима. Уз то, квалитетан сан, уравнотежена исхрана и контрола стреса доприносе јачем имунитету током зимских месеци.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs