Kада се било који облик вршњачког насиља догоди у школи свима је јасно да та образовна установа мора да реагује по законом и правилницима тачно утврђеним корацима за заштиту жртве насиље и санкционисање малих силеџија.
Међутим, искуство говори да родитељи, али и многи просветни радници, имају недоумицу око тога да ли је школа у обавези да предузима мере у ситуацијама када има сазнање да се вршњачко насиље десило ван установе, дакле ван школе и школског дворишта, и у време када није било наставе.
Дакле, дилема је да ли школа мора да реагује на насиље које се деси над њеним ученицима на пример у дворишту, или пак на путу од куће до школе, у аутобусу, далеко од образовне установе?
Међутим, у Правилнику о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање изричито се наводи са је „установа дужна да интервенише увек када постоји сумња или сазнање да дете и ученик трпи насиље, злостављање и занемаривање, без обзира на то где се оно догодило, где се догађа или где се припрема“.
Такође, и Закон о основама система образовања и васпитања чланом 111 који се тиче забране насиља, злостављања и занемаривања јасно наводи да је „установа дужна да одмах поднесе пријаву надлежном органу ако се код детета, ученика или одраслог примете знаци насиља, злостављања или занемаривања“.
Тај закон предвиђа да за случајеве вршњачког насиља, директор школе покреће васпитно-дисциплински поступак. Директор је тај који води поступак и окончава га решењем. Током васпитно-дисциплинског поступка ученик уз присуство родитеља и остали учесници и сведоци морају бити саслушани и дати писану изјаву. Уколико се родитељ не одазове, директор поставља психолога или педагога да заступа интересе школе и обавештава центар за социјални рад.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа за Kурир објашњава како насиље може да се пријави ако се догоди ван школе.
– Kада су деца у аутобусу и иду кући из школе, они немају надзор наставника. Наставник не зна да ли се десила после школе нека туча или насиље, али дете зато то може са својим родитељем да пријави у школи. Kада исприча у прањи родитеља да га је неко на пример малтретирао, школа је дужна да реагује и даље обавести о томе све надлежне – МУП, министарство и школску управу тог града у којој је школа – каже Антић и додаје да иако наставник на пример не може да види неко малтретирање које се дешава ван школе, наставе и близу кућа, ипак може да препозна насилнике.
– Педагози, наставници и директори знају ко су потенцијални ученици за вршњачко насиље и прављење проблема иначе. Није проблем направити једну такву евиденцију и стратегију како реаговати. Проблем је што се примећује мањак воље код просветних радника да овакве ствари пријављују јер ће потом бити маргинализовани.
Kада се на пример насиље дешава у дворишту школе, објашњава наш саговорник, школа је опет свакако дужна да реагује, а први који то треба да уради је дежурни наставник.
– Наставници сада дежурају и они први примете чарке, туче. Ако се примети проблем, то се пријављује школском полицајцу, даље директору школе који потом о томе обавештава надлежно министарство и школску управу.
Вршњачко насиље постало је озбиљан проблем српског друштва и образовних институција, а испоставило се да многе школа у Србији на то жмури и не примењује Закон о основама система образовања и васпитања, који јасно дефинише мере које школе треба да предузму ради решавања случајева вршњачког насиља.
Kурир овим путем позива родитеље чија су деца жртве вршњачког насиља да се јаве нашој редакцији на е-маил редакција@курир-инфо.рс или на број телефона 011/6357-100 како би заједничким снагама натерали надлежне институције да учине све што је потребно да жртве заштите, а насилници из школских клупа буду адекватно санкционисани и ресоцијализовани.
А када се насиље деси у школи, свакако да школа на то не сме да зажмури.
– Зна се тачно које дете малтретира друге, гура на ходнику, избија сендвиче другој деци из руку. Наставници то не пријављују увек, али би морали. Школе су под видео надзором те би и то неко морао додатно да контролише – каже наш саговорник.
Законске мере и казне за вршњачко насиље
За теже повреде обавеза ученика и за повреде забране насиља, злостављања и занемаривања (вршњачко насиље) директор школе обавезан је да покрене и води васпитно-дисциплински поступак о којем обавештава родитеља/старатеља
Васпитно-дисциплинске мере за вршњачко насиље могу бити (1) укор директора или укор наставничког већа; (2) премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност школе у коју прелази, а уз обавештавање родитеља/старатеља; (3) за ученика средње школе – искључење из школе
Школа, упоредо са изрицањем васпитно-дисциплинске мере, одређује ученику и обавезу обављања друштвено корисног, односно хуманитарног рада
Школа је дужна да сваки облик вршњачког насиља пријави надлежном органу и о томе одмах обавести родитеље и укључи их у одговарајући поступак
Родитељ/старатељ детета обавезан је да на позив школе учествује у свим облицима васпитног рада са учеником и одговоран је за насиље које учини ученик
Од 100.000 до 1.000.000 динара је прекршајна казна за школу ако не предузима или неблаговремено предузима мере у случајевима вршњачког насиља
За исти прекршај казниће се и директор школе новчаном казном од 25.000 до 100.000 динара
Од 30.000 до 100.000 динара је прописана казна за родитеље/старатеље ученика који учини вршњачко насиље.
