Грађани и предузетници често имају питања о застарелости пореза, престанку пореске обавезе и могућностима за отпис дуга. Закон о пореском поступку и пореској администрацији прецизира ову област, и важно је разумети како се застарелост пореза примењује у пракси.
Застарелост пореза:
Према Закону о пореском поступку и пореској администрацији, право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. То значи да Пореска управа има пет година да утврди и наплати порез након што је доспелост пореза наступила. Међутим, према члану 114ж истог закона, постоји и апсолутни рок застарелости, који износи десет година.
Престанак обавезе:
Апсолутна застарелост пореза наступа када је прошло десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити. Ако Пореска управа не наплати порез у року од пет година од настанка пореске обавезе и не предузме било какве радње за наплату, губи право на наплату.
Опомене и прекид застаре:
Важно је напоменути да застарелост може бити прекинута уколико Пореска управа шаље опомене или предузима било какве радње у циљу наплате пореза. У таквом случају, застарелост почиње тећи изнова и примењује се петогодишњи рок. Дужници често нису обавештени о овим радњама, што може додатно компликовати ситуацију.
Порески дугови за предузетнике:
За предузетнике, закон о облигационим односима дефинише застарелост. Предузетници су физичка лица која послују на тржишту и одговарају својом целокупном имовином за обавезе из пословања. Према овом закону, обавезе предузетника не застаревају након пет година, већ се примењује општи рок застарелости од десет година.
Предузетник је физичко лице које послује на тржишту и за обавезе из пословања одговара свом својом имовином. По дефиницији, предузетник је „пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода“. То значи да се за обавезе предузетника примењује Закон о облигационим односима који уређује застарелост, а Закон дефинише застарелост као престанак права захтевања испуњења обавезе.
Могућности одлагања плаћања:
Пореска управа може одобрити одлагање плаћања пореза у одређен број рата, у зависности од висине дуга, најдуже до 60 месеци. Физичка лица требају испунити одређене услове да би добила одлагање плаћања, као што је да износ дуга износи најмање 10% опорезивих прихода у години која претходи години подношења захтева за одлагање.
Без обзира на то да ли сте физичко или правно лице, предузетник или паушалац, имате право на одлагање плаћања дугованог пореза. Пореска управа може одобрити одређен број рата у зависности од висине дуга, а најдуже до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања до 12 месеци. У случају да порез дугује физичко лице, дуг може бити одложен ако износи најмање 10 одсто опорезивих прихода у години која претходи години у којој је поднет захтев за одлагање. На пример, ако порески обвезник поднесе захтев за одлагање пореза у овој години, анализираће се приход који је остварио у претходној години.
Важно је напоменути да је најбоље решење избећи дуговања и пролонгирање обавеза. Пореске обавезе треба намирити у законским роковима како би се избегле непотребне камате и компликације.
Уколико грађани и предузетници имају било каква питања или недоумице о пореским обавезама, увек је препоручљиво да се обрате пореском саветнику или правном стручњаку ради правилног вођења пореских послова и избегавања непотребних проблема.
Ваша питања
Релативни рок је 5 година ако пореска не покрене никакав поступак а ако покрене онда је апсолутни рок десет година. А ако ипак на крају истека поднесу неку опомену опет иде рок од 5 година. Значи апсолутна застара не постоји. Ке разумем.
Према Закону о пореском поступку и пореској администрацији, застарела потраживања за порез могу бити наплаћена у року од пет година (релативни рок), а након тог рока, ако Пореска управа не предузме никакве радње за наплату, обавеза се сматра застарелом и не може бити наплаћена. Ако, међутим, Пореска управа покрене поступак или шаље опомене, застарелост се прекида и почиње нови рок од пет година.
Апсолутни рок за застаревање је 10 година, што значи да након 10 година од када је требало утврдити или наплатити порез, Пореска управа више нема право да спроводи наплату дуга. Ако су прошли ови законски рокови и Пореска управа не предузима никакве радње у циљу наплате, дугови би требало да буду отписани.
Међутим, у пракси се могу појавити ситуације у којима Пореска управа грешком или због административних разлога настави наплату дуга и након што је истекао апсолутни рок. То може бити разлог за жалбу или правну интервенцију, јер по закону дугови који су постали застарели, посебно након 10 година, не би требало да буду наплаћени. Ако дође до таквих грешака, обвезници могу тражити правну помоћ да оспоре наплату.
Дакле, у пракси, иако се законски дугови са застарелим роковима не би смели наплаћивати, могуће је да се понекад спроводе принудне наплате чак и за дугове који су застарели.
Овај проблем се може решити кроз неколико корака, у складу са законским оквиром. Ако су прошли законски рокови застаре и Пореска управа настави да покушава да наплати дуг који је застарео, грађани или предузетници могу предузети следеће:
Проверити рокове застаре: Пре свега, важно је тачно утврдити када је настала пореска обавеза и када су прошли законски рокови застаре (пет година за релативну застару и десет година за апсолутну застару). То значи да Пореска управа не може покренути поступак наплате након што су прошли ови рокови, осим ако није предузела никакве радње за наплату током тих година.
Затражити правну помоћ: Ако је Пореска управа наставила са наплатом након што су прошли рокови застаре, грађани или предузетници могу затражити помоћ правника. Правник може помоћи у оспоравању наплате дуга и подношењу званичне жалбе или тужбе. Оваква правна интервенција може бити ефикасна ако се докаже да је дуг застарео.
Подношење жалбе Пореској управи: Грађани или предузетници могу поднети жалбу директно Пореској управи. У жалби треба изложити чињенице које доказују да је дуг застарео, а затим тражити да се поступак наплате обустави. Пореска управа је обавезна да размотри жалбу и донесе одлуку.
Подношење тужбе управном Суду: Ако Пореска управа не обустави наплату или одбије жалбу, обвезници могу поднети тужбу Управном суду. Суд ће размотрити све доказе и одлучити да ли су рокови застаре испоштовани.
Опозив Опомена и Покретање Поступка: Ако Пореска управа настави слање опомена или покрене поступак за наплату дуга након што су прошли рокови застаре, то би могло бити узрок грешке у администрацији. У том случају, обвезници могу указати на ту грешку и затражити од Пореске управе да преиспита поступак.
Иако Пореска управа може грешком или из административних разлога наставити наплату застарелих дугова, обвезници имају законско право да оспоре такву наплату и траже да дугови буду отписани. Правилно поступање укључује жалбу или правну интервенцију, као и подношење тужбе ако је потребно, како би се заштитила права обвезника и осигурало да се законски рокови застаре поштују.
Не знам ко отписује застарелост. Није тачно да застарелост престаје опоменом. Такође застарелост обавеза се не разликује код предузетника.
Према закону, опомена или било која радња коју Пореска управа предузима у циљу наплате пореза прекида застару и покреће нови рок од пет година за наплату пореза. Дакле, опомена може бити један од начина да се прекине застаревање.
Када је реч о отпису застарелих обавеза, то се обично врши од стране Пореске управе, уколико нису предузете одговарајуће радње за наплату у законским роковима. Ако је протекао апсолутни рок застаре, а Пореска управа није предузела никакве радње за наплату дуга, дуг се мора отписати.
Што се тиче предузетника, застаревање обавеза предузетника не разликује се од других пореских обавеза. Дакле, предузетници под истим условима подлежу законском року застаре од 5 година за релативну застарелост, као и апсолутном року од 10 година. Застаревање се у потпуности примењује и на предузетнике, без обзира на то што су физичка лица која послују као предузетници.
Дакле, застаревање обавеза предузетника и осталих грађана примењује се на исти начин, уз разумевање да је рок за наплату пореза, као и могућност прекида застаре кроз радње Пореске управе, јасно регулисан законима.
Грађани без добијеног решења не могу да остваре никакво своје право, а држава без решења Пореске управе с правом тражи уплату пореза на непокретности . За не испуњења исте наплаћује и камату. Да ли је то законски у реду?
Да, законски је у реду да Пореска управа у Србији тражи уплату пореза на непокретности од грађана који нису добили решење (познато као решење о утврђивању пореза). Грађани су обавезни да плате порез на непокретности у складу са законодавством, а ако не испуне ту обавезу, Пореска управа има право да наплати дуг, укључујући камату на неподмирени износ пореза.
Решење (решење о утврђивању пореза) је формални акт којим Пореска управа утврђује висину пореза који грађанин треба да плати. Грађанин, без добијеног решења или решења о порезу, није у могућности да зна тачан износ обавезе, али када се решење донесе и постане правоснажно, тада је грађанин дужан да плати порез на непокретности. Ако се дуг не измирује на време, Пореска управа има право да наплати камату за сваки дан кашњења.
Дакле, процес је законски утемељен, јер грађанин, када добије решење, постаје обавезан да испуни своју пореску обавезу, а држава има право да наплати дуг, укључујући камату, уколико обавеза није испуњена у прописаном року.
