Неки подаци кажу да је близу 20.000 људи годишње на лажним боловањима. Због тога неки послодавци ангажују приватне детективе да би проверили ко је од радника на правом, а ко на лажном боловању. Такви извештаји немају тежину на суду, али послодавцима могу да буду путоказ.
Према званичној статистици, од 2.500 контрола боловања у прошлој години, неправилности су утврђене у 12 одсто случајева. По закону, лекар опште праксе може да отвори боловање до месец дана без другостепене комисије.
„Али, не значи да у тих месец дана пацијент не ради ништа. Потребно је да, оног дана када отвори боловање, лекар опште праксе или изабрани лекар јасно да програм о томе како и шта се истражује, због чега је на боловању и може да да континуитет и ритам методолошког испитивања и провере здравственог стања. Ако то не постоји, онда може да се изрази сумња у постојање тог боловања, јер шта је радио тај пацијент код куће ако није био у болници и ако није обављао одређене прегледе“, каже проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“.
Задирање у приватност запосленог кривично дело
Послодавци могу да затраже проверу комисије Републичког фонда за здравствено осигурање или да пошаљу запосленог на контролни преглед. Неки чак ангажују и приватне детективе. У поједине агенције месечно стигне и до десетак захтева за проверу боловања.
По закону, детективи могу да проверавају да ли су запослени код куће, али било какво задирање у приватност, податке о личности, медицинску документацију, представља кривично дело.
„Углавном се проверава када су у току сезонски послови, јер тада стварно велики број запослених одсуствује. И онда послодавац, ионако му је проблем са недостатком радне снаге и недостатком одређених кадрова, и онда сам процес рада бива угрожен. У том ситуацијама послодавац приступа контроли. И наравно, уколико неко на пример 29 дана не ради, па се појави два дана на послу, па онда опет не ради 15 дана, ту је евидентно да нешто није у реду“, наводи Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.
Србија међу пет земаља у Европи где се најмање користи боловање
Синдикати користе податке Евростата, на основу којих је Србија међу пет земаља у Европи где се најмање користи боловање.
„Послодавац није доктор, може да изнесе сумњу, али више од тога не. Оно што мислим да свима треба да буде јасно јесте да радник није власиштво послодавца, он није роб. Он је са послодавцем потписао Уговор о раду о осмочасовном радном времену, после тога је његов приватни живот и свој приватни живот може да организује како год. Један телефонски позив неће утврдити какво је његово здравствено стање“, наглашава Драган Тодоровић, председник Савеза самосталних синдиката Београда.
Сваки шести радник у Србији био је на боловању 2022. године, подаци су Републичког завода за статистику, а годишње се у нашој земљи отвори око 280.000 боловања.
