Они послодавци који на овај начин желе да награде своје запослене немају никакве олакшице
Словенија је увела обавезни божићни бонус у износу од 639 евра за све запослене у јавном и приватном сектору.
Овај неопорезиви износ у висини половине минималне зараде радницима биће исплаћен најкасније до 18. децембра ове године, док ће компаније са потешкоћама у пословању моћи да одложе исплату до 31. марта наредне.
У Србији не постоји посебан порески третман такозваних божићница и празничних бонуса и то је један од разлога због ког у нашој земљи тек 12 до 15 одсто компанија исплаћује 13. плату, сматра саветник за економска и социјална питања Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Ристић.
– У Србији не постоји разлика између ових и неких других зарада, што није уобичајена пракса у оним земљама код којих се 13. плата или божићница исплаћује у готово свим компанијама. Код нас то представља вољу послодавца, као нека врста добровољног бонуса који се исплаћује на крају године. То углавном чине компаније које стабилно послују и које на тај начин желе да привуку нове раднике и задрже постојеће – наводи саговорник.
Он је уверен да би већи проценат послодаваца исплаћивао 13. плату уколико би постајале одређене олакшице.
– Уколико би се то сматрало као нешто што је неопорезиво у одређеном износу – минималне зараде, просечне плате компаније или на неки други начин, послодавци би се стимулисали да исплаћују 13. плату – оцењује Ристић и додаје да поред Словеније постоји читав низ европских земаља где је ова обавеза законом регулисана.
– Тако имамо Грчку, Португал, Шпанију, где је 13. плата законом прописана. А са друге стране, имамо и читав низ земаља у Европи где то није обавезујуће, али се подразумева као део традиције и културе пословања. Интересантно је да су неке компаније које су дошле са тих простора пренеле то искуство у Србију, попут немачких и аустријских – указује Зоран Ристић.
Додаје да је и Хрватска земља у нашем окружењу где је 13. плата уобичајена, а то је случај и у Француској, Швајцарској, Холандији и Белгији.
– Низ земаља у Европи има ту праксу и мислим да о томе треба да разговарамо и да то не треба посматрати као нешто што треба да буде привилегија појединих запослених, већ нека врста празничног бонуса и награде коју компаније и предузећа дају својим запосленима како би новогодишње и божићне празнике провели у још лепшој атмосфери – закључује Ристић.
Каматица.цом
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Једе 30 година само покварену храну а здрав ко дрен, устајала чорба и труло воће као посластица!
Кад је избор хране у питању Милутин из Осечине је светски феномен. Овај човек више од тридесет година није пробао свежу храну, његов организам тражи бајат хлеб, покварен пасуљ или устајалу чорбу, док су му за дезерт главна посластица труле воћке.
– Све што је бајато то ми прија, ни сам не могу то да вам објасним, просто је тако. Никада се нисам разболео или пак имао неке здравствене проблеме. Иако сам ушао у осму деценију живота без проблема идем у надницу и тако зарађујем за живот. Никад ни најмањи проблем са желуцем нисам имао, па претпостаљам да ми је организам навикао и створио антитела на бактерије и вирусе због такве исхране, те због тога немам никакве тегобе и осећам се као чигра”, казао је за РИНУ Милутин.
Они који га добро познају, не сећају се да су видели када је појео нешто свеже и тврде да је чудо природе и друштва. Сматрају да је то можда и тајна његове виткости.
– Ако би му сада скували ручак и понудили топао и свеж оброк, он то узме, али га не једе одмах, већ остави да одстоји неколико дана и тек ће тада конзумира. Неће да једе храну која је припремљена истог дана, воли да то одстоји, јер му тако прија. Често нађе флашу с млеком, стару коју је неко бацио и одстојала месец дана, која на први поглед очајно изгледа, без проблема попије и има добар разлог због чега тако конзумира. Често га виђам да на минусу хода без обуће – казао је његов комшија Жарко Алић.
Милутин се никада није пожалио на стомачне проблеме, важно је да храна коју конзумира има што дужи стаж, и тврди да је таква још укуснија.
Поједини га сматрају правим феноменом када је јеловник у питању, а за његову навику тешко да имају објашњење и лекари. Ипак, оно што је чињеница јесте да многи иако се здраво хране врло често не могу ни улицу да пређу. А, Милутин.. иако му је јеловник „буђав“ изгледа, креће се и привређује као да је младић.
