Овим поводом, кардиолог на Институту за кардиоваскуларне болести “Дедиње” Петар Оташевић указо је на то да више од 56.000 људи годишње у Србији изгуби живот од последица кардиоваскуларних болести.
– Док сваког дана у Србији од болести срца и крвних судова умре чак 132 људи, стручњаци упозоравају на чињеницу која не сме да се игнорише, а то је да се чак 80 одсто тих трагичних догађаја може спречити – рекао је Оташевић за Танјуг. Нагласио је да се највећи „тихи“ ризик крије у повишеном ЛДЛ холестеролу, познатом и као „лош“ холестерол.
– Људи се рађају са ниским нивоом ЛДЛ холестерола, али неправилна исхрана, физичка неактивност и гојазност током живота могу довести до повећаних вредности лошег – ЛДЛ холестерола у крви, тихо припремајући терен за настанак срчаног или можданог удара – рекао је Оташевић. Навео је да је кључ у бољој контроли фактора ризика, а поготово ЛДЛ холестерола, који је, како је рекао, можда најподмуклији, али се истовремено може држати под контролом.
– Правовремено препознавање и контрола фактора ризика, уз адекватну терапију, могу значајно продужити живот пацијентима. Главни узрочници су пушење, физичка неактивност, неодговарајућа исхрана која доприноси поремећеном статусу холестерола, превасходно високим вредностима ЛДЛ холестерола, артеријска хипертензија и дијабетес. Он не даје никакве симптоме, а често се открије тек након инфаркта миокарда – рекао је Оташевић. Он је нагласио да је чак 80 одсто кардиоваскуларних компликација могуће спречити редовним прегледима и правовременом терапијом.
Чак 80 одсто кардиоваскуларних компликација могуће спречити редовним прегледима и правовременом терапијом
– Особа може изгледати витално, бити физички активна и без тегоба, а да истовремено има повишен холестерол или крвни притисак, тихи фактори ризика који често остају непримећени све до инфаркта или можданог удара – рекао је Оташевић.
Објаснио је да су клиничке манифестације атеросклерозе бројне и да зависе од степена и брзине сужења крвних судова.
– Када се развије у артеријама које снабдевају мозак – каротидне артерије, може доћи до можданог удара. Уколико захвати коронарне артерије које снабдевају срце, следи инфаркт – додао је он.
Оташевић је истакао да као кардиолог свакодневно виђа последице повишеног ЛДЛ холестерола који годинама остаје неоткривен.
– Зато је кључно редовно мерити холестерол, посебно након 40. године. Такође, лабораторије морају прилагодити референтне вредности, за здраву особу ЛДЛ до 3 ммол/л може бити прихватљив, али код пацијената који су имали инфаркт, стент или бајпас, циљ је да им вредности буду испод 1,4 ммол/л. Пацијенти су често у заблуди јер виде ‘нормалне’ вредности које важе за здраве особе – рекао је Оташевић. Нагласио је да се у циљу спречавања нових инфаркта морамо појачати свест о превентивним прегледима, реалним циљним вредностима и правовременој терапији.
– Данас имамо ефикасне лекове, укључујући и оне који се дају свега два пута годишње и снижавају ЛДЛ за више од 50 одсто. Исхрана и физичка активност јесу важни, али углавном нису довољни – рекао је кардиолог Петар Оташевић.
