Право на утврђивање степена телесног оштећења имају сви осигураници и корисници услед битнијег оштећења органа или делова тела, што им отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у задовољавању животних потреба, без обзира на то да ли телесно оштећење проузрокује или не проузрокује инвалидност.
Ко има право на новчану накнаду за телесно оштећењеФото: Принтскрин
Право на новчану накнаду по основу утврђеног степена телесног оштећења имају осигураници код којих је телесно оштећење настало као последица професионалне болести или повреде на раду, због чега су претрпели значајно оштећење тела, било да је у питању губитак дела тела или поремећена функција појединих органа.
Поступак остваривања права почиње подношењем захтева Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање, уз приложену медицинску документацију. Уколико је у питању професионална болест или повреда на раду, прилаже се и извештај здравственог осигурања којим се то потврђује. Лице које поднесе захтев за утврђивање степена телесног оштећења се упућује на вештачење, где лекар вештак утврђује постојање, узрок и степен телесног оштећења. Ако се утврди да је оштећење последица професионалне болести или повреде на раду, доноси се решење о признавању права на накнаду. Висина накнаде зависи од степена оштећења: за 100 одсто телесног оштећења, месечни износ накнаде тренутно износи 13.821,10 динара. Уколико је степен нижи и износ је сразмерно мањи – на пример, за 70 одсто оштећења накнада износи 9.674,77 динара, а за најнижи признати степен од 30 одсто кориснику припада 4.146,33 динара месечно.
У случају да је телесно оштећење настало ван радног односа, као последица болести или повреде у слободно време, ван рада, вештачењем се утврђује степен телесног оштећења, о чему подносилац захтева добија решење, али се захтев за новчану накнаду одбија. У том случају, утврђени проценат телесног оштећења може бити од користи за друге сврхе. Рецимо, особе са 100 одсто телесног оштећења имају право на повраћај ПДВ-а при увозу аутомобила или на разне попусте за јавне услуге, трошкове кабловске телевизије, паркирања или путарине. Те бенефиције нису регулисане Законом о ПИО, али их често пружају јавне установе или комерцијалне компаније. Удружења особа са инвалидитетом најчешће помажу члановима да се информишу о овим погодностима, а доступни попусти и услуге могу да се разликују у зависности од локалне самоуправе.
БОНУС ВИДЕО:
