„Уколико послодавац то није учинио и није исплатио отпремнину код ова два законска разлога за престанак радног односа, његов отказ је незаконит.
Послодавац је дужан да исплати отпремнину у два случаја – приликом одласка запосленог у пензију и код престанка радног односа.
Kод престанка радног односа то се подразумева ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима рада, то јест у случају проглашења технолошким вишком.
Kада је реч о обрачуну отпремнине приликом одласка у пензију, Закон о раду прописује да је послодавац дужан да исплати запосленом износ у складу са општим актом, а најмање у висини две просечне зараде у Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, објашњава у разговору за Бизнис.рс правник Инфостуда Милан Предојевић.
„Ако запосленом радни однос престаје ради остваривања права на пензију, послодавац је дужан да му исплати отпремнину. Притом није битно о којој врсти пензије је реч – старосна, инвалидска или породична, свеједно се плаћа отпремнина у висини одређеној уговором о раду или општим актом послодавца. Ако уговором о раду или актом послодавца није решена висина отпремнине, плаћа се најмање две просечне зараде у Републици Србији“, наводи саговорник Бизнис.рс.
Податке о просечној заради на нивоу целе државе објављује Републички завод за статистику (РЗС).
Kако указује Предојевић, објављени податак прецизира колика је нето зарада, која се уплаћује на рачун запосленог, и колика је укупна, то јест бруто зарада. Послодавац из бруто зараде запосленог, у складу са законским стопама, издваја износ за порезе и доприносе, а нето износ плаћа запосленом на његов рачун. Послодавац такође има обавезу да плати и доприносе на свој терет.
У пракси, да би се ови појмови боље разумели, користе се термини „бруто 1“ и „бруто 2“ зарада. „Бруто 1 се рачуна по формули: нето зарада + порез и доприноси из зараде. Бруто 2 се рачуна по формули: нето зарада+ порез и допринос из зараде + доприноси на терет послодавца. Пошто се према Закону о раду под зарадом сматра зарада која садржи порезе и доприносе који се плаћају из зараде, податак релевантан за израчунавање отпремнине је бруто 1“, истиче правник Инфостуда и даје пример обрачуна према последњим релевантним подацима Републичког завода за статистику.
Kако се обрачунава отпремнина у случају технолошког вишка?
Висина отпремнине у случају технолошког вишка утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што она не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. „Под зарадом запосленог у наведеном смислу подразумева се просечна месечна зарада исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина. Према Закону о раду, таква зарада састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца као што су награде, бонуси и слично, те других примања по основу радног односа, попут регреса и топлог оброка“, наводи правник Инфостуда.
Под платом у овом смислу сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде („бруто 1“). У појам зараде, истиче Предојевић, не улазе и не узимају се у обзир приликом рачунања отпремнине: учешће запосленог у добити, накнаде трошкова (рада, путовања, смештаја и исхране за рад и боравак на терену), накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења, јубиларне награде и солидарне помоћи. Ако запослени уопште није радио у три месеца која претходе месецу исплате отпремнине, узима се основна зарада увећана за минули рад.
„Узмимо, на пример, да је запослени у последња три месеца рада пре отказа остварио зараду – 102.781 динара бруто, односно 74.664 динара нето. Ако је радио седам пуних година код послодавца који му даје отказ јер је технолошки вишак, према схватању зараде као ‘бруто 1’ било би му исплаћено најмање 239.820 динара, на основу следеће рачунице: трећина ‘бруто 1’ зараде је 34.260 динара (102.781 динара се дели са три), те се тај износ помножи са седам због седам пуних година рада).
Ако се под ‘исплаћеном зарадом’ сматра нето зарада, онда би тај износ био значајно мањи – 174.216 динара“, објашњава Предојевић.
Сви радници имају право на минималну загарантовану отпремнину
На питање шта би радници морали да знају када је реч о исплати отпремнине, нарочито када је у питању исплата у случају технолошког вишка, он наводи да запослени најпре треба да обрате пажњу на то да ли је послодавац уопште донео решење о отпремнини код престанка радног односа због испуњавања услова за одлазак у пензију и код престанка радног односа због технолошког вишка. „Уколико послодавац то није учинио и није исплатио отпремнину код ова два законска разлога за престанак радног односа, његов отказ је незаконит. Друга ствар на коју треба да обрате пажњу јесте висина отпремнине – да ли је испоштован законски минимум“, истиче Предојевић. Минимална загарантована отпремнина код престанка радног односа због одласка у пензију плаћа се када ни уговором о раду ни општим актом послодавца није одређена висина отпремнине, или је одређена испод наведеног законског минимума – тада се плаћа најмање две просечне зараде у Републици Србији.
Висина отпремнине код технолошког вишка утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. „Према томе, за сваку пуну годину рада код послодавца припада запосленом бар једна трећина просечне зараде. Под зарадом запосленог у наведеном смислу подразумева се просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина“, истиче Предојевић.
Аутор Бизнис.рс
