Најава о увођењу обавезног војног рока покренула је лавину питања на које надлежни за сада још немају прецизан одговор а како незванично сазнаје “Блиц”, поново би могли бити покренути модели, уредбе и закони који су били на снази пре него што је укинут обавезан одлазак у војску 2011. године.
Према до сада доступним информацијама, војни рок би трајао 75 дана (60 дана обуке и 15 дана вежбе) за мушкарце, био би добровољан за жене, а прве генерације нових регрута могле би да се нађу у касарнама већ следеће године. То и није толико дуго те се многи млади, оправдано или не, питају да ли ће бити могуће некако избећи служење војног рока.
Некада је била част ићи у војску и срамота за оне који то не учине
Тога је, како кажу војни аналитичари, било од увођења обавезног служења војног рока још у време старе Југославије када је била част ићи у војску и срамота за оне који то не учине. Такав став промењен је почетком 21. века те је све више младих ишло цивилно да служи војни рок позивајући се на приговор савести што је некада било незамисливо или јако ретко.
Оно што је чињеница јесте да се војне обавезе увек било тешко ослободити и да су били потребни озбиљни разлози за то, а као најмеродавнији и најоправданији увек су узимани медицински докази да је неко неспособан да служи војни рок.
Претпоставља се да ће то и сада бити случај те да ће поново ступити на снагу Уредба о мерилима за оцењивање здравствене способности војних обвезника за војну службу и о лекарским и другим прегледима и психолошким испитивањима војних обвезника.
Према тој уредби, постојали су различити разлози због којих су појединци могли бити ослобођени војске. Особе са озбиљним здравственим проблемима или инвалидитетом које би им онемогућиле обављање војних дужности, могле су бити изузете. Такође, студентима који су похађали факултет било је омогућено одлагање служења војног рока све док не заврше своје студије. Поред тога, појединци који су били једини хранитељи породице или су имали специфичне породичне обавезе такође су могли бити ослобођени од војног рока.
Религијске заједнице су понекад имале специфичне изузетке или алтернативе, као што су обављања алтернативне службе за своје чланове. Особе које су биле професионални спортисти или уметници могли су имати могућност одлагања или изузећа ако су били значајни за промоцију земље. Различите ситуације и специфичне околности могли су довести до доношења одлука о изузећу појединаца од обавезног служења, као што су приговор савести или двојно држављанство – српско и неке земље у којој није обавезно служење војног рока.
Како се утврђује здравствено стање регрута?
У циљу правилног процењивања способности за служење војног рока, здравствени прегледи кандидата обухватају неколико кључних аспеката који су скоро идентични са оним прегледима кроз које пролазе регрути који су се до сада пријављивали на добровољно служење војног рока.
Стручњаци из области медицине и психологије врше детаљну анализу стања и функционалности различитих делова тела. То укључује испитивање горњих екстремитета и раменог појаса, доњих екстремитета и карличног појаса, као и унутрашњих органа у склопу општег здравственог стања. Посебна пажња посвећује се чулима вида, слуха и равнотеже, те централном и периферном нервном систему.
Осим физичких прегледа, велики значај придаје се и процени менталног здравља регрута. Утврђивање сумње на психијатријске обољења и поремећаје постаје кључно за целокупну процену способности. Емоционално-социјална зрелост, општа интелектуална способност, као и степен душевних поремећаја такође су део темељне евалуације.
Додатно, кандидати се оцењују и на основу специфичних физичких карактеристика и стања, као што су изразита неразвијеност, неухрањеност, гојазност, промене на кожи, недостатак зуба, муцање, нераспознавање основних боја, поремећаји у адаптацији на таму и стереоскопски вид. Ова детаљна евалуација омогућава прецизно утврђивање способности кандидата за војну службу.
На крају, све ове информације помажу у идентификацији потенцијалних патолошких стања и поремећаја који могу утицати на способност појединца да обавља војну службу. Ови прегледи који се обављају у војним здравственим установама или у установама примарне здравствене заштите а лекари након тих општемедицинских прегледа дају своје мишљење да ли је неко “способан” за служење војног рока, “привремено неспособан” због привремених здравствених проблема или “неспособан”.
Шта ће бити са “татиним и маминим синовима”
Војни аналитичар Александар Радић каже за “Блиц” да у овом случају држава мора да покаже ауторитет те да ће самим уручивањем позива за служење војног рока, “на испиту” бити равноправност свих младића у Србији.
– Знамо да имамо проблем широког слоја привилегованих којима тата или мама на неки начин могу да обезбеде поштеду. А уз то смо, као неуспелу алтернативу служењу у касарнама, имали цивилно служење којем се масовно прибегавало. Тако да ће за наше друштво бити веома штетно ако се покаже да и у овом случају постоје привилегије и оно чувено “знаш ти ко сам ја” чему смо сведоци, на пример, свакодневно у саобраћају – сматра Радић.
Професор Факултета безбедности Зоран Драгишић каже за “Блиц” да без обзира на то што ће одлазак у војску за регруте постати законска обавеза, главни циљ државе треба да буде мотивација младих људи да постану професионални припадници Војске. Он истиче да за то већ постоји основ – веома добар одзив заинтересованих на конкурсима које је Војска Србије расписала за специјалне, извиђачке и оклопне јединице.
– Кључни проблем је оно што је уставно право сваког грађанина Србије – приговор савести. Ми не знамо колико ће се младих људи сада позвати на приговор савести. У последњој генерацији која је пре 14 година имала обавезу служења војске, то је био огроман проценат. Други проблем је што имамо велики број грађана са двојним држављанством. Онај који има држављанство земље где нема обавезног служења, имаће право да војску не служи ни у Србији. Зато се надам да стручњаци из Генералштаба имају сасвим јасне цифре на колико људи могу да рачунају да ће проћи ту будућу законску обавезу војне обуке – упозорава наш саговорник.
Пре укидања обавезног служења војног рока 2011. године, неколико група људи је могло бити ослобођено или изузето од обавезе служења војног рока
Здравствени разлози: Особе које су имале озбиљне здравствене проблеме или инвалидитет који би им онемогућио обављање војних дужности.
Образовне обавезе: Студентима који су уписани на факултет могло је бити омогућено одлагање служења војног рока док не заврше студије.
Породични разлози: Особе које су биле једини хранитељ породице, или су имале посебне породичне обавезе, могли су бити ослобођени.
Религијски разлози: Неке верске заједнице су могле имати специфичне изузетке или алтернативе, као што су обављања алтернативне службе.
Професионални спортисти и уметници: Запажени спортисти или уметници могли су имати могућност одлагања или изузетка ако су били важни за промоцију земље.
Други изузеци: Различите ситуације и специфичне околности могли су довести до доношења одлука о изузећу појединаца од обавезног служења, као што су приговор савести или двојно држављанство, српско и неке земље у којој није обавезно служење војног рока.
блиц.рс
