Потпредседница владе и министарка привреде Адријана Месаровић најавила је данас да ће у понедељак бити расписана два нова јавна позива – за подршку женском предузетништву са додатних 134 милиона динара бесповратних средстава, као и за подстицаје за прерађивачке капацитете у винарству од укупно 150 милиона динара.
„Расписан је већ један конкурс за подршку женском предузетништву, а имајући у виду велико интересовање наших хероина, наших жена, које хоће да шире своје пословање, у понедељак ћемо расписати нови јавни позив и обезбедили смо додатних 134 милиона динара, што представља само онај бесповратни део средстава. Јавни позив конципиран је баш као и претходни пут, а то је да Министарство привреде опредељује 50 одсто бесповратних средстава, односно до милион динара. Преосталих милион динара, уколико наша предузетница то нема из сопствених средстава, ми обезбеђујемо преко кредита Фонда за развој, али једног повољног кредита са каматном стопом од 2,5 одсто на годишњем нивоу, што су веома повољне средства“, рекла је Месаровићева за Тањуг.
Додала је да Министарство привреде обезбеђује 100 одсто финансирања инвестиције, као и да је нови конкурс расписан због великог броја пријава у само неколико дана на претходном позиву.
„То смо урадили на захтев председника, имајући у виду да пре месец дана, када смо расписали тај конкурс, у свега неколико дана је стигло неколико стотина пријава, и заиста смо на овај начин желели да можемо да обрадимо и те пријаве које нису ушле у први круг обраде, али да позовемо и све оне наше хероине да се јаве и да им држава помогне у ширењу свог пословања“, навела је министарка.
Месаровићева је објаснила да жене имају велики потенцијал за ширење капацитета и увођење нових асортимана, као и да се програми прилагођавају њиховим реалним потребама.
Она је најавила да ће нови јавни позив за винаре у виду до пет милиона бесповратних средстава бити расписан у понедељак.
„Када је у питању програм за винаре, такође у својој прошлој недељи на влади, у понедељак ће бити расписан. Ја позивам сва микро и мала предузећа, предузетнике, али и овог пута и газдинства да се пријаве. Прошле године је био наш пропуст, имајући у виду да нисмо знали колико газдинстава би желело да учествује у тим конкурсима, тако да смо сада обухватили управо оно што чујемо на терену, до пет милиона бесповратних средстава“, рекла је Месаровићева.
Говорећи о структури улагања, истакла је широку лепезу дозвољених трошкова.
Навела је и модел финансирања предвиђа различите проценте бесповратних средстава у зависности од врсте произвођача.
“Значи 50 одсто бесповратних средстава када су у питању произвођачи вина, који су регистровани у винарском регистру, то морам да напоменем да је важно и да је један од услова свакако у конкурсу, 50 одсто бесповратних средстава у развијеним општинама, 55 одсто средстава у неразвијеним општинама, док ћемо 60 одсто бесповратних средстава определити за све произвођаче вина који иначе извозе минимум 30 одсто у укупном пословном приходу остварују приходе од извоза, али и за жене, власнице компанија, односно предузећа, предузетничких радника које се баве производњом вина“, рекла је министарка.
Истакла је да српско вино има велики извозни потенцијал, посебно захваљујући споразумима о слободној трговини.
Влада Србије усвојила је у четвртак Уредбу о утврђивању Програма за подстицај развоја прерађивачких капацитета у области производње вина у 2025. и по овом програму предвиђена су бесповратна средства у износу од 150.000.000 динара.
Бесповратна средства за 2025. по овом програму износе 150.000.000 динара и намењена су предузетницима, микро, малим и средњим привредним друштвима или задругама регистрованим у Агенцији за привредне регистре и уписаним у Винарски регистар.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: МНОГЕ РАСЕ ПАСА СТАРИЈЕ НЕГО ШТО СЕ МИСЛИЛО
Анализе фосила и древне геномике откривају како су ране људске популације узгајале сапутнике мање сличне вуковима и можда трговале њима широм света.
Од померанаца до пудлица, бернардинаца и шпанијела, пси имају све облике и величине, што се обично приписује викторијанским узгајивачима.
Међутим, анализа лобања више од 600 древних и модерних паса и вукова сугерише да је велики део разноликости коју видимо код данашњих паса настао пре више хиљада година.
Ова анализа, заједно са студијом генома древних паса из централне и источне Евроазије, даје информације о пореклу паса, али без поузданих одговора на питања кад, где или зашто су први пут доместиковани.
„Пси су, од самог почетка свог односа са људима, веома важан део људских култура и друштава“, каже Карли Ејмин, биоархеолог са Екситерског универзитета у Уједињеном Краљевству.
Изразит облик лобање
Један од изазова за научнике који проучавају порекло домаћих паса јесте да може бити тешко утврдити да ли фосили, нарочито веома стари из последњег леденог доба, припадају псима или вуковима.Како би решили овај проблем, биоархеолози са француског Универзитета ЦНРС у Монпељеу и Екситерског универзитета упоредили су тродимензионалне снимке лобања 643 пса и вука из последњих 50.000 година.
Анализа је идентификовала посебан облик псеће лобање — скраћену њушку и проширено лице, у поређењу са вуковима — што је први пут виђено код фосила старих скоро 11.000 година из северозападне Русије.
Ранији рад је показао да геноми ових примерака такође личе на геноме домаћих паса. Недуго затим, код паса повезаних са касним ловцима-сакупљачима и раним пољопривредним популацијама, дошло је до „експлозије“ у разноврсности облика и величина лобања, што обухвата више од половине диверзитета данашњих раса.
„Често претпостављамо да је разноликост паса настала од викторијанског периода у последња два века. Међутим, открили смо да је од почетка постојала огромна разноликост, много већа него што смо очекивали“, кажу истраживачи. Екстремни облици лобања, као што су равна лица која се виде код мопса и булдога, нису пронађени у археолошким подацима и морали су настати касније.
Разлог за овај рани диверзитет паса није јасан. Може бити реч о раним напорима у узгоју, пошто су људи покушавали да прилагоде псе потребама различитих популација, као што су лов, безбедност или чак дружење.
Повезана порекла
Друга студија сугерише да су древне људске групе цениле карактеристичне особине својих паса. Истраживачи су секвенцирали геноме 17 паса, пронађене у Источној Азији и Централној Евроазији, из последњих 10.000 година, и упоредили их са раније објављеним геномима из овог периода.Појавио се образац кад су истраживачи анализирали геноме паса поред података о древним људима: различита људска порекла су често била повезана са регионално посебним популацијама паса.
У многим случајевима постоје знаци да су људске популације приликом кретања водиле своје псе са собом. На пример, лоза од древних људи који су живели на североистоку Сибира често је повезана са арктичким псима — чије порекло наставља да живи у хаскијима и псима за вучу санки.
За друге групе, чини се да постоји разилажење између порекла паса и људи, што је могући знак ране трговине псима са корисним особинама. Пси са арктичким пореклом су били нарочито распрострањени, повезани са ловцима-сакупљачима у евроазијској степи, а касније са људима на југу Кине који су радили са бронзом.
Истраживачи се питају да ли ова рана трговина псима сеже још даље у прошлост до периода пре краја последњег леденог доба, пре 11.700 година. Геномске студије сугеришу да су главне лозе паса почеле да се разилазе пре око 20.000 година.
Међутим, проналажење аутентичних фосила паса из овог периода показало се као тешко: такви остаци су ретки и обично непотпуни. Ниједна од 17 анализираних плеистоценских лобања није показивала знаке доместикације.
Вероватно су те ране псеће лобање биле врло сличне лобањама вукова, па би истраживачи који трагају за остацима првих домаћих паса требало да обрате пажњу на друге карактеристике, као што су доње вилице или на ДНК из фрагментарних остатака, кажу истраживачи. Веома рани пас мора изгледати веома слично вуку.
(Telegraf.rs)
