Početna » КО ПИЈЕ НАЈВИШЕ У ЕВРОПИ: Чеси дефинитивно не могу без пива, а где су ту Срби?

КО ПИЈЕ НАЈВИШЕ У ЕВРОПИ: Чеси дефинитивно не могу без пива, а где су ту Срби?

Европски регион и даље бележи највећу конзумацију алкохола по глави становника у свету

Иако СЗО упозорава да конзумација алкохола у било ком обиму није добра за наше здравље, Европљани су и даље убедљиво први на листи по пијанчењу.



Испијање алкохолних пића се у земљама ЕУ смањило за 0,5 литара између 2010. и 2020, али је одређен број држава ипак забележио повећану потрошњу.

Стручњаци посебно истичу да то може узицати на развој рака и других пратећих болести.

Колико се конзумирање алкохола променило у протеклих 10 година у Европи и које земље имају највишу стопу уживања у алкохолним пићима?

У обзир се узимају годишња продаја чистог алкохола у литрама особама које имају најмање 15 година. Подаци не укључују незабележену потрошњу, попут домаће или илегалне производње.

СЗО је анализирао европски регион који подразумева 53 земље, укључујући Русију и околне државе, а утврђено је да је употреба алкохола опала са 12 литара, колико је било 2000, на 9,5 литара у 2020. години.

Упркос овом паду, европски регион и даље бележи највећу конзумацију алкохола по глави становника у свету.

Сваки Европљанин, старији од 15 година, годишње попије 9,5 литара. То одговара суми од 190 литара пива, 80 литара вина или 24 литара других пића.

Годишња потрошња алкохола је варирала од 1,2 литра у Турској до 12,1 литра у Летонији.

У просеку, грађани ЕУ пију 9,8 литара алкохола.

Ко највише пије?
Од највећих економија ЕУ, у Немачкој се највише пије (10,6 литара) у смислу економије и становништва, а следе Француска (10,4), Шпанија (7,8) и Италија (7,7).

У периоду од 2010. до 2020. у 25 земаља се смањило уживање у алкохолу, али се повећало у 11.

Ирци и Литванци више не пију као раније, а прате их Шпанци и Грци. Занимљиво је да је пад од најмање 15 одсто уочен и у Србији, Финској, Француској и Кипру.

Са друге стране, Летонци су за 2,3 литра повећали конзумацију алкохола што је више за 23,5 одсто, а повећања су забележена и у Бугарској (1,4 литра), Малти (1,1), Румунији и Пољској (1 литар).

Просечни Летонац годишње попије 13 литара, Холанђанин 14,9, Чех 14,26 и Србин 14.09, подаци су СЗО.

Просечни Србин је 2010. пио 8,87 литара алкохола, а десетак година касније 7,45 литара.

Ко пије више – мушкарци или жене?
У већини европских земаља мушкарци више пију него жене. Према подацима из 2019, 26,6 одсто мушкараца је имало најмање једном месечно „епизоду тежег пијанчења“, у односу на 11,4 процената жена.

Мушкарци су највише пили у Румунији (55,2 одсто), а потом у Данској (35 одсто), Луксембургу, Немачкој и Белгији.

Са друге стране, жене у Данској, Немачкој, Луксембургу и Немачкој су забележиле највише стопе „тешких епизода“ од најмање 20 процената.

У Србији 18,5 одсто мушкараца се најмање једном месечно напије у односу на 4,2 одсто жена.

Академска истраживања су сугерисала да су разлике међу половима можда повезане са различитим културолошким очекивањима и односом према традиционалним улогама. Треба узети у обзир и мање приходе и разлике у платама међу половима.

Осим тога, примећено је и да мање пију људи са нижим степеном образовања због мањих примања. Алкохол је приступачнији људима са већим платама, али када се узму у обзир последице по здравље горе пролазе људи нижег социо-економског статуса.

Са друге стране, у Летонији, Грчкој, Естонији, Бугарској и Литванији су више пили мање образовани становници.

Такође, најмање 38 одсто смртних случајева у саобраћајним несрећама било је повезано са конзумацијом алкохола.

Ко пије највише пива?
Пиво је треће најпопуларније пиће на свету, после воде и чаја.

Чеси дефинитивно највише предњаче и то је тренд који нису мењали скоро 30 година. Према подацима из 2021, просечни Чех годишње попије 184 литара пива.

Потом следе Аустрија (98,7), Литванија (96,3), Румунија (95,6), Пољска (94,1), Естонија (91,4), Немачка (90,4), Шпанија (88,5) и Хрватска (82,4).

У Чешкој је пиво прилично доступно, па је лименка јефтинија од флаширане воде.

ЕУправо Зато



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept