Разлика у полној структури најуочљивија је код вожње под дејством психоактивних супстанци, где је број жена које су кажњене због тог прекршаја скоро на нивоу статистичке грешке и креће се између један и два одсто.
Мушкарци доминирају и кад је реч о вожњи под утицајем алкохола, где је удео жена око седам одсто. Међу онима који су кажњени због непрописног претицања је нешто мање од девет одсто жена, а код невезивања појаса и вожње двоточкаша без кациге женског пола је тек свака девета санкционисана особа.
Вожња технички неисправног аутомобила такође није својствена женама, којих је међу кажњенима због тог прекршаја било тек пет одсто.
Kад је реч о непрописном коришћењу мобилног телефона у вожњи, однос међу кажњеним возачима је шест према један у корист мушкараца. Пролазак кроз црвено светло на семафору је саобраћајни прекршај код ког је разлика између полова далеко мања – процентуални однос је 70 према 30 у корист мушкараца, док је међу онима који су кажњени због непрописног заустављања и паркирања 22 одсто припадница женског пола.
Најмање дисциплине у саобраћају жене су показале као пешаци, где је њихов број достигао трећину од укупног броја прекршилаца. С друге стране, жене као возачи воде знатно више рачуна о безбедности пешака него мушкарци, којих је пет више међу кажњенима због грешака возача према пешацима.
Најчешћи прекршаји који су у Србији санкционисани током претходне године били су прекорачење дозвољене брзине – више од 300.000, невезивање сигурносног појаса (174.000) и непрописно коришћење мобилног телефона током вожње (58.000 прекршаја).
За воланом 2,4 пута више мушкараца него жена
Да би подаци о полној структури прекршилаца били релевантни, треба узети у обзир и бројчану надмоћ мушкараца у саобраћају. Према студији Министарства саобраћаја из 2020. године, број мушкараца који имају возачку дозволу двоструко је већи од броја жена, док је та разлика још драстичнија код процене броја активних возача – на 2,4 мушкарца долази једна жена.
