Према најновијим подацима, просечна нето зарада у Србији у јануару 2025. године износила је 107.476 динара, што представља номинални раст од 12,1% у односу на исти месец прошле године. Међутим, иако су плате у просеку порасле, постоји значајна разлика међу различитим индустријама, при чему неки сектори бележе изузетно високе плате, док су други и даље испод просека. Ко су добитници и губитници на тржишту рада у Србији?
Запослени у производњи одевних предмета и даље спадају међу најмање плаћене раднике. Просечна нето плата у овом сектору износи 69.619 динара. Разлози за ово су сезонски карактер посла, висок удео неквалификованих радника и често низак статус ове индустрије. Иако постоји потенцијал за напредак, радници у овој грани морају се суочити са изазовима попут ниског вредновања рада и тешкоћа у проналажењу стабилних радних места.
С друге стране, метална индустрија нуди знатно боље услове за своје раднике, са просечном нето платом од 107.736 динара. Ова индустрија обухвата производњу основних метала, машина и опреме, и запошљава раднике са специфичним вештинама и већим могућностима за професионални развој. Плата у металној индустрији варира у зависности од специјализације и врсте посла, али је генерално већа него у сектору производње одевних предмета.
Аутомобилска индустрија, која обухвата производњу возила и ауто-делова, бележи највеће плате у прерађивачком сектору, са просечном нето платом од 138.112 динара. Високи технички захтеви, стална улагања у истраживање и развој, као и стабилност која долази са великим инвестицијама, омогућавају радницима у овој индустрији изнадпросечне зараде. Овај сектор такође нуди релативно стабилна радна места и могућности за напредовање.
Просечна плата у осталим производним гранама прерађивачке индустрије износи 92.187 динара. Овај сектор укључује производњу хране, хемикалија, пластике и других материјала. Иако је плата у овом сектору нижа него у аутомобилској индустрији, и даље се налази у оквиру просека за прерађивачку индустрију.
Најплаћеније области и даље су експлоатација нафте и гаса, са просечном нето платом од 297.143 динара, као и производња кокса и деривата нафте, где просечна плата достиже 332.994 динара. Запослени у ваздушном саобраћају такође могу да рачунају на високе плате, са просеком од 232.449 динара.
Са друге стране, међу најмање плаћеним секторима су услуге смештаја и исхране са просечном платом од 67.824 динара, као и производња одевних предмета, где плата износи само 69.619 динара. Запослени у трговини на мало такође спадају међу раднике са нижим зарадама, са просечном платом од 75.429 динара.
Плате у државним службама углавном су изнад просека. На пример, у државној управи и одбрани, плата износи 117.813 динара, док запослени у образовању могу очекивати просечну плату од 98.885 динара. У здравственим делатностима плата је нешто виша, са просеком од 116.353 динара, док су социјалне услуге са смештајем на нивоу од 80.433 динара.
Највећи раст плата забележен је у секторима попут рибарства (повећање од 21,1%), производње деривата нафте (раст од 17,2%) и санације и рекултивације отпада (скок од 18,9%). Ови сектори су искористили прилике за економски напредак, док су поједини сектори, попут производње дуванских производа и поштанских услуга, забележили стагнацију или чак благи пад плата.
Подаци јасно показују да плате у Србији расту, али неравномерно. Иако су сектори попут нафте и гаса, ИТ сектора и авионског саобраћаја међу најплаћенијима, угоститељство, текстилна индустрија и трговина и даље бележе низак ниво плата. Иако је раст плата очигледан у многим индустријама, разлике између сектора остају велике.
