Српска православна црква 18. јануара слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру.
Празник се везује за славу крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Верници Српске православне цркве и други православни хришћани славе Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – Зимски Крстовдан.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља, јер се сматра да ова вода помаже при исцељењу душе и тела. Због тога сваки верник чува по једну малу бочицу ове воде и користи је само у изузетним приликама.
Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан у недељи “пада”.
У неким крајевима Србије постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву.
Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
Сутра ће сваки Србин који држи до вере да упали свећу, очита “Оче наш” и прекрсти се. На сутрашњи дан се строго пости, а пожељно је и да се кућа детаљно очисти и опере.
Предање каже ако је на Крстовдан облачно време, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке
