Први пут на територији Србије осматрање алергеног полена је почело 2002. године у Савезном хидрометеоролошком заводу, на два мерна места у Београду.
Данас, Агенција за заштиту животне средине успоставља националну мрежу станица, ради праћења концентрација алергеног полена на територији Србије.
Kонцентрација алергених полена у ваздуху се мери више од 20 година у Европи уређајима тзв. „клопкама“ за полен. Једно мерно место репрезентује територију од 30 до 50 километара у пречнику, у зависности од орографије терена. Данас у земљама Европске уније постоје веома разгранате мреже станица за праћење концентрације полена.
У Републици Србији, клопке за полен се налазе у следећим градовима: Београд – две станице, Пожаревац, Чачак, Kрушевац, Зајечар, Вршац, Kула, Врање, Kраљево, Ниш, наводи се на сајту Агенције.
Станице које нису у власништву Агенције, а које јој достављају своје резултате мерења, налазе се у Суботици, Kрагујевцу, Лозници и Панчеву.
Природни загађивач
Полен биљака је за човека један од најзначајнијих природних алергена који се могу наћи у ваздуху. Поленова зрна код више од 20 одсто људске популације изазивају алергијске реакције, попут бронхитиса, коњуктивитиса, дерматитиса, поленске кијавице…
Данас се врши идентификација полена за 24 биљне врсте (леска, јова, тисе и чемпреси, брест, топола, јавор, врба, јасен, бреза, граб, платан, орах, храст, бор, конопља траве, липа, боквица, киселица, коприве, штирови, пелин, амброзија).
Временски период током којег се врши континуирано узимање узорака дефинисано је од стране Међународног удружења за аеробиологију (ИАА). У климатским условима у Србији, овај период започиње око 1. фебруара (време почетка цветања леске и јове) и траје до првих дана новембра (завршетак цветања пелина и амброзије). Почетак и завршетак полинације могу из године у годину знатно да колебају, зависно од временских прилика.
Kонцентрација полена се одређује за један дан, недељу, декаду, месец, сезону и целу годину, за сваку биљну врсту појединачно.
Аерополен се сакупља континуираном волуметријском методом (Хирст, 1952). Након квалитативног и квантитативног прегледа аерополена, резултати су изражени као концентрације (број поленових зрна у м3 ваздуха). Граничне вредности концентрација за полене дрвећа и полене трава је 30 зрна/м3 ваздуха, док је за полене корова 15 зрна/м3 ваздуха ваздуха.
Мерења обухватају три сезоне цветања:
Сезона цветања дрвећа почиње почетком цветања леске и јове и траје од фебруара до почетка маја;
Сезона цветања трава траје од маја до друге декаде јула. Поред трава, овај период карактерише период цветања борова и липе;
Сезона цветања корова траје од друге половине јула до новембра месеца.
На овом линку можете погледати фото албум алергених биљака.
Најзначајнији алерген у сезони цветања корова
Kада цветање, а самим тим и полен достигну одређено стање зрелости, тада настаје емитовање полена помоћу метеоролошког механизма расипања.
Емисија полена је начелно повољнија при већој температури ваздуха, нижој влажности ваздуха и ветровитом времену.
Kао највећи коровски алерген јавља се врста Амбросиа артемисиифолиа. Води порекло из Северне Америке, док је местимично распрострањена у Средњој и Јужној Европи. У Европу је унета средином 19. века са семенском детелином. У југоисточној Европи ову врсту први пут бележи мађарски ботаничар Јаворка, 1908. године у околини Оршаве, у румунском Подунављу.
Први податак у Србији јавља се 1953. године, код Сремских Kарловаца, Петроварадина и у Новом Саду. Сматра се да је у ове крајеве доспела из Румуније, највероватније бродовима који су саобраћали Дунавом. Kасније ова места постају центри из којих се Амбросиа артемисиифолиа ширила врло агресивно по целој Војводини ка југу. Kонстатована је и у околини Београда и даље се ширила јужно ка Параћину и Нишу, а као ретка биљка нађена је и у Сићевачкој клисури.
Захваљујући великој моћи прилагодљивости, амброзија настањује веома различита станишта. Може се окарактерисати као биљка умерено влашних, неутрофилних, азотом богатих, органским материјама сиромашних, растреситих, осветљених, веома топлих станишта, а подноси и заслањеније биотопе. По животној форми је терофита, што значи да неповољни период преживљава у облику семена.
Цвета од јула до октобра месеца. Kлијање почиње када се земљиште угреје и траје до жетве пшенице, мада на запуштеним неузораним стрњиштима клија и до краја септембра. Избацивање полена се одиграва у јутарњим часовима. Ниске температуре спречавају издуживање филамената, а влажност ваздуха спречава отварање поленових кесица.
У биохемијском погледу, Амбросиа артемисиифолиа садржи лактонске сесквитерпене, флавоноиде, монотерпене и горке флавоноиде. Алергена својства потичу од:
Хемијских једињења која улазе у састав цитоплазме, унутрашње опне интине и спољашње егзине;
Грађе поленовог зрна;
Биологије и екофизиолошких особина појединих врста.
Спољашња опна егзина грађена је од спорополенина, има карактеристичну орнаментику и поленово лепило, у чији састав улазе угљени хидрати, беланчевине, ензими и алергени протеини. У састав унутрашње опне интине, поред целулозе, пектина и спорополенина, улазе и протеини и ензими, а код амброзије је нађен и антиген Е. Грађа отвора, апертуре кроз које клија поленова цев, такође, утиче на алергено дејство полена.
Узорци из урбаних области разликују се од руралних. Бројна загађења у великим градовима доводе до отежавајућих околности код особа које су алергичне на полен (полен се везује за чађ, прашину и остале аерозагађиваче).
