Детаљније о овоме говорили су у емисији „Јутро“ специјалиста генетике Ивана Бузаџић и психотерапеут Мартина Кварантан Шмитран.
– Ми имамо 23 хромозома од једног родитеља, 23 хромозома од другог родитеља, од тога имамо полне хромозоме. Девојчице наслеђују x хромозом од маме и један x хромозом од тате, а дечаци наслеђују y хромозом од тате и x хромозом од маме. А опет је та мама наследила своје хромозоме од својих родитеља. Тако да дете има 50 посто шансе да личи на крају и на баку и деку, све зависи од тога који ће гени доћи до изражаја и који ће се експримирати. Гене не можемо да мењамо, али оно што мењамо, то је њихова експесија, који ген је доминантнији, тачније која је доминантнија особина, шта се налази на том x хромозому, да ли нешто није измењено. То кад кажем измењено, то нису мутације, то су полиморфизми који нас чине да будемо различити и да се разликујемо – каже Бузаџић и додаје:
– Начин живота мајке, начин исхране, стресне ситуације, рецимо злостављане жене, може доста да утиче, не геном, него епигеном и на то да ли ће доћи до активације неких лоших гена можда код детета, које ће се касније испољити.
Још једна занимљивост коју је Ивана додала јесте да девојчице могу најчешће да повуку на ујака, док дечаци могу да личе на било кога,
Што се тиче неких првих разлика које се испољавају између дечака и девојчица, Мартина наводи:
– Дечаци, с обзиром на њихов развој мозга заправо, немају толике вербалне вештине, осим уколико се дечаку не чита увече – наводи Мартина, додајући да су девојчице другачице – Мартина Кварантан Шмитран.
(Прва)
