Влада Србије усвојила је нову уредбу која детаљно прописује колике зараде и накнаде могу да примају председници и чланови надзорних одбора, представници државе у скупштинама друштава капитала, као и директори у предузећима у државном власништву. Реч је о документу чији је циљ, како се наводи, да спречи прекомерна примања и повећа транспарентност управљања јавним ресурсима.
Уредба обухвата све органе друштава капитала у власништву државе – од представника Републике Србије у скупштинама компанија, преко чланова надзорних одбора, до директора и генералних директора.
Према новом правилнику, обрачун примања руководилаца заснива се на три главна параметра. Први је да испуњавају законом прописане обавезе, остварују опште годишње циљеве компаније, као и да буду у складу са финансијским стањем друштва капитала. Накнада би требало да прати резултате, а не само позицију. За чланове скупштине у једнодомним друштвима капитала накнада не сме да пређе 90 одсто просечне зараде у тој компанији за септембар претходне године. Ако члан уједно обавља и функцију председника скупштине, накнада може бити увећана за 10 одсто. Она се исплаћује по одржаној седници, али чак и ако седница има више исплата је и даље фиксна, једном месечно.
Када је реч о санкцијама, уредбом је прописано да онај ко без оправданог разлога често изостаје са седница губи право на накнаду. У дводомним друштвима капитала услови су нешто строжи – горња граница за чланове скупштине је 80 одсто просечне зараде, док председник може имати 10 одсто више. И овде важи исти модел обрачуна по седници и исти механизам кажњавања изостанка.
Чланови надзорних одбора у државним фирмама могу примати максимално онолико колика је просечна зарада у фирми. Председник надзорног одбора може добити симболично повећање до 10 процената више од тог износа. Исплата је по седници, али се, као и код скупштине, све сабира у једну месечну накнаду. Изостанци без оправдања, такође и у овом случају значе губитак накнаде.
Део прописа односи са и на директоре државних фирми који не могу имати већу плату од максималне зараде прописане за јавни сектор. У оквиру тог лимита основица зависи од величине фирме. Директори великих друштава могу примати до 90 одсто највише јавне плате, руководиоци према величини средњих предузећа до 80 одсто, малих максимално 70 процената, док директори микро душтава могу имати до границе од 62 процента.
Постоји и могућност бонуса, али ограниченог. Уколико фирма превазиђе прописани годишњи циљ, директор може добити највише 10 одсто више од максимално дозвољеног износа. То повећање мора да буде засновано на јасно процењеним резултатима и после консултација са посебном комисијом која прати циљеве фирми у државном власништву.
За разлику од директора, чланови скупштина и надзорних одбора немају право на бонусе по основу успешности пословања, нити на посебне накнаде при престанку функције.Могу имати само накнаду оправданих трошкова превоза. Нова правила биће примењена осмог дана од објављивања у Службеном гласнику, односно од 21. новембра.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ПОСЛАЛА У ПАКЕТУ МАЧКУ, А ДА НИЈЕ ИМАЛА ПОЈМА
Немачка полиција добила је необичну дојаву да се из једног пакета чује мјаукање, а како се испоставило, власница мачке није приметила да се њена љубимица увукла у кутију, па ју је запаковала, преноси „Шпигел“.
Жена је оставила пошиљку у пакетомату у близини једне пекаре у месту Нерзинген у Баварској, након чега је радница пекаре чула тихо мјаукање и пријавила случај полицији.
Припадници полиције отворили су пакет и ослободили мачку. Радница пекаре познавала је жену која је оставила пакет, па ју је одмах обавестила о свему.
Како се испоставило, мачка се неопажено увукла у кутију и унутра задремала. Жена је затворила кутију, највероватније не приметивши да је мачка унутра. Животиња је остала неповређена и враћена је својој власници.
