Početna » КОЛИКЕ СУ ШАНСЕ ДА СЕ У СРБИЈИ УВЕДЕ 13 ПЕНЗИЈА?

КОЛИКЕ СУ ШАНСЕ ДА СЕ У СРБИЈИ УВЕДЕ 13 ПЕНЗИЈА?

Гласачи у Швајцарској су прошле недеље обезбедили себи додатну пензију сваке године на националном референдуму, који се фокусирао на животни стандард старијих особа, иако је влада претходно упозорила да би повећане исплате биле прескупе за финансирање. Колико су пензионери у Србији далеко од 13. пензије?

од Паланка данас
0 Коментар

Милан Кркобабић, министар за бригу о селу и председник ПУПС-а, партије која се за 13. пензију залаже годинама, каже да то зависи од политичке воље и стања државне благајне.



Кркобабић за Демостат наводи да би се средства за “13. пензију” издвајала из буђжета, из средстава намењених за социјалну политику, а не из Републичког фонда за пензијско-инвалидско осигурање, тако да се не наруши постојећи систем ПИО.

Право на 13. пензију могли би да имају сви они који евидентно са постојећом пензијом не могу да подмире основне потребе.

Тринаесту пензију или неки други институт социјалне политике, познају и земље Европске уније, а у окружењу то је Хрватска, у којој постоје једнократна давања пензионерима.

Кркобабић каже да се такозвана “13. пензија”, за коју се ПУПС-Партија уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије залаже годинама, није класична пензија, већ посебан институт одговорне социјалне политике, системски уређен, што значи да се зна коме, колико се и када исплаћује.

Он наводи да су разлози за увођење “13. пензије” очигледни и економски оправдани.

Како објашњава, приликом сваког новог повећања износа пензија повећава се и разлика између највећих и најмањих примања пензионера, те је једини начин да се помогне пензионерима с најмањим примањима увођење “13. пензије”.

“У 13. пензију, условно речено, могу се укључити и сва досадашња једнократна давања на републичком нивоу у протеклим годинама, а која су била изузетно значајна за пензионере, поготову за оне с најмањим примањима. За те намене протеклих година издвојена су изузетно велика средства”, навео је Кркобабић.

Како наводи, поред тих једнократних давања, било је и других примера – у граду Београду, у периоду од 2008 до 2012. године и у Републици Србији, 2013. и 2014. године.

“У Београду је свима који су примали мање од 20.000 динара исплаћивано четири пута по 5.000 динара. У Србији пензионерима који су примали мање од 16.000 динара, исплаћено је четири пута по 4.000 динара. Биле су то иницијативе ПУПС-а”, навео је Кркобабић.

Истиче да би се средства за “13. пензију” издвајала из буђжета, из средстава намењених за социјалну политику, не из Републичког фонда за пензијско-инвалидско осигурање, и то на начин да се не наруши постојећи систем ПИО.

На питање када би 13. пензија могла да почне да се исплаћује корисницима, Кркобабић каже да то, пре свега, зависи од стања државне благајне, као и од политичке воље.

Кркобабић наводи да би право на 13. пензију могли да имају сви они који евидентно са постојећом пензијом не могу да подмире основне потребе.

“То су, пре свега, они којима је угрожена егзистенција, али и достојанство”, истиче Кркобабић.

На питање колики би износ пензије могао да буде, Кркобабић наводи да то зависи од броја корисника и од расположивих средстава у буџету намењених за социјална давања.

“Подразумева се да би тај износ требало да буде такав да потврди оправданост тог давања”, истиче он.

У Србији минимална пензија у овој години, након јануарског увећања од 14,8 одсто, износи 23.684 динара и прима је око 138.000 пензионера у Србији.

Просечна пензија за јануар 2024. године износи 45.742 динара, док је највиша пензија у јануару износила 229.745 динара.

Тринаесту пензију, као посебан институт, или неки други институт социјалне политике, познају и земље Европске уније.

У окружењу то је Република Хрватска, у којој постоје једнократна давања пензионерима.

Почетком марта Швајцарци су се на референдуму својим пензионерима обезбедили додатну пензију сваке године, иако је влада упозорила да ће повећане исплате бити прескупе за финансирање.

Швајцарска је одлучно гласала за повећање пензија будући да је брига о трошковима живота и подршка за најстарије надмашила питања о томе како то финансирати.

Према резултатима које су пренели светски медији, више од 58 одсто гласача подржало је додатну пензију, 13. месечну исплату годишње, док је 42 одсто против, што је била јаснија победа него што су анкете сугерисале.

Влада је сугерисала да је предлог финансијски неодржив, али су га швајцарски гласачи, који су у прошлости били опрезни у подржавању мера које се сматрају ризичним за пословање, ипак подржали.



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept