Од града до града разликује се и како Хитна помоћ реагује на позиве грађана. Предлог Закона о хитној медицинској помоћи који би то требало да промени, пре три и по месеца стигао је у парламент, пише Инсајдер.
Иако Правилник предвиђа по једног лекара, техничара и возача на 6.000 људи, Србија нема довољно екипа Хитне помоћи.
Једина је земља у региону која нема ни закон ни подзаконски акт који регулише ову област услед чега је рад између завода неуједначен, а највеће последице недефинисаних протокола које притом нису законски обавезујући, трпе сами грађани.
Последица тога је да на скоро 40 одсто територије Србије нису организоване адекватне службе хитне помоћи што значи да велики број грађана нема приступ хитној здравственој заштити одговарајућег квалитета.
Подаци Покрета “Право на живот – Мери” која инсистира на доношењу новог закона, показују да, рецимо само у главном граду Србије ради само једна екипа Хитне помоћи на 100 хиљада становника.
Према подацима покрета, само две територијалне јединице у браничевском округу имају адекватне службе хитне помоћи, а то су Град Пожаревац и општина Петровац на Млави. Њихов предлог је да у округу постоји диспечерски центар у Пожаревцу који би примао и управљао позивима, док би у свакој смени било 9 дежурних екипа.
