Износи еко-таксе за ову годину нису мењани, али то не значи да за поједине категорије привредника оне неће бити знатно више. Наиме, предузетници су до сада ову таксу плаћали увек у износу разрезаном за микро правна лица, али ће изменом уредбе сада и они бити сврставани у различите категорије по величини, по принципу: већа фирма – већа такса.
Колико тачно предузетника у Србији послује у категорији већој од „микро“ – што значи да има више од 10 запослених и годишње пословне приходе веће од 700.000 евра или укупну активу већу од 350.000 евра – биће познато тек када Агенција за привредне регистре „изброји“ недавно предате финансијске извештаје.
Ако је судећи по лањским резултатима, таквих предузетника је нешто више од 1.600 (тачније – 1.611) и – сви они ће на име еко-таксе ове године платити бар десетоструко већи износ, а један од њих ће платити чак сто пута скупљу еко-таксу у односу на ону плаћену 2023.
Шта се све променило?
Скраћен рок, предузетници у свим категоријама
Пријаву за утврђивање годишње накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, у јавности познату као еко-таксу, привредници од ове године подносе раније – до 30. априла, а не као што је до сада било – до 31. јула. Ово је предвиђено изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара усвојеним у октобру 2023.
Међутим, то није једина измена која ће погодити обвезнике еко-таксе у Србији. Влада је, наиме, прошле недеље усвојила измену уредбе којом се одређују износи еко-таксе за предузећа и предузетнике у зависности од тога у коју од три групе делатности спадају: оне са великим негативним утицајем на животну средину, средњим или малим негативним утицајем на животну средину.
Има тачно 12 утврђених износа еко-такси, пошто су предузећа и предузетници сврстани у четири групе фирми: велике, средње, мале и микро.
До сада су сви предузетници били сврстани у категорију „микро правних лица и предузетника“ и плаћали су најниже таксе у свакој групи загађивача. По новом – предузетници су „раме уз раме“ са предузећима, у свих 12 категорија.
Тако су, на пример, предузетници који послују у делатностима са великим негативним утицајем на животну средину до сада плаћали 20.000 динара, као и микро предузећа. Од ове године ће предузетници, уколико премашују категорију микро предузећа и предузетника (што је прецизно утврђено Законом о рачуноводству у односу на број запослених, укупан приход и активу), и спадају у категорију „малих правних лица и предузетника“, плаћати чак десет пута више – 200.000 динара.
Предузетник који послује у „најскупљој категорији“ загађивача, а сврста се у „средња правна лица и предузетнике“, од ове године плаћаће пола милиона динара, уместо 20.000 динара, док је за „велико предузеће и предузетника“ у овој категорији предвиђена такса од два милиона динара.
Сви паушалци ће бити у категорији најнижих такси у оквиру сваке од три категорије делатности.
„Предузетник који порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђени приход, износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине плаћа у износу прописаном за микро правна лица и предузетнике“, стоји у новој уредби.
Један велики предузетник
Према Годишњем билтену финансијских извештаја за 2022. коју је објавила Агенција за привредне регистре, прошле године је тачно 1.611 предузетника било разврстано у категорију „малих, средњих и великих правних лица и предузетника“.
Међу њима је највише малих предузетника – укупно 1.589.
Средњих је 21, док је у тој години у Србији пословао само један предузетник сврстан у категорију „великих предузећа и предузетника“, што, по Закону о рачуноводству подразумева да премашује два од три критеријума: да има број запослених већи од 250, годишње пословне приходе веће од 40 милиона евра или вредност укупне активе већу од 20 милиона евра у динарској противвредности.
Колике су таксе
Најмање еко-таксе, по Уредби о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину и износима накнада, плаћају микро предузећа и предузетници који се баве делатношћу са малим утицајем на животну средину, на пример – науком, образовањем, осигурањем, спортом, али и коцкањем и клађењем и др – свега 5.000 динара годишње.
Иста ова група фирми (микро), у делатностима које имају средњи негативан утицај на животну средину, попут сакупљања неопасног отпада, одређених сектора пољопривреде, поправке и одржавања летелица, производње батерија и акумулатора, производње оружја и муниције, производње уља и масти, сладоледа, прераде млека, али и производње плетених и кукичаних чарапа и др. плаћа еко-таксу дупло више – 10.000 динара.
Микро фирме и предузетници у групи делатности које највише негативно утичу на животну средину плаћају двоструко више од оних са средњим утицајем – тачно 20.000 динара.
У те делатности спада рударство, узгој животиња, производња тапета, производња папира и картона, производња етеричних уља, производа од пластике, алуминујума, бакра, снабдевање електричном енергијом, гасом и паром…
Следе детаљни износи еко-таксе према новој уредби која је већ ступила на снагу.
Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за обвезнике чија активност у оквиру делатности има велики негативан утицај на животну средину износи за:
1) велика правна лица и предузетнике 2.000.000 динара;
2) средња правна лица и предузетнике 500.000 динара;
3) мала правна лица и предузетнике 200.000 динара;
4) микро правна лица и предузетнике 20.000 динара.
Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за обвезнике чија активност у оквиру делатности има средњи негативни утицај на животну средину износи за:
1) велика правна лица и предузетнике 1.000.000 динара;
2) средња правна лица и предузетнике 250.000 динара;
3) мала правна лица и предузетнике 100.000 динара;
4) микро правна лица и предузетнике 10.000 динара.
Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за обвезнике чија активност у оквиру делатности има мали негативан утицај на животну средину износи за:
1) велика правна лица и предузетнике 500.000 динара;
2) средња правна лица и предузетнике 125.000 динара;
3) мала правна лица и предузетнике 50.000 динара;
4) микро правна лица и предузетнике 5.000 динара.
Бизнис
