Početna » КОМЕ ПРИПАДА ИМОВИНА КАДА ПРЕМИНУЛИ НЕМА НАСЛЕДНИКЕ: Ево шта каже Закон о наслеђивању

КОМЕ ПРИПАДА ИМОВИНА КАДА ПРЕМИНУЛИ НЕМА НАСЛЕДНИКЕ: Ево шта каже Закон о наслеђивању

Адвокат објаснио када држава узима сву заоставштину

од Паланка данас
0 Коментар

Мала је вероватноћа да преминули неће имати наследника, будући да је круг законских наследника изузетно широк. Закон о наслеђивању је предвидео и шта се дешава са заоставштином уколико не постоји лице које би могло да буде законски наследник, или уколико нико од лица позваних на наслеђе не прихвати наследства. Гостујући у емисији „150 минута“ на ТВ Прва адвокат Стефан Савић открио је шта се дешава у ситуацијама кад се нико од наследника не пронађе.



„Наследник не може да не постоји. Као последњи законски наследник јавља се Република Србија. Дакле, у том случају ће Република Србија наследити заоставштину која је остала иза преминулог лица. Наследник начелно може да се прихвати наслеђа и да се одрекне од наслеђа, док Република Србија не може да се одрекне јер након ње нема никога“, рекао је Савић.

Како објашњава Савић, није могуће да се појави неко ко није био у блиском сродству са покојником и затражи његову имовину, већ то мора да буде искључиво његов потомак. Оно што је најбитније јесте чињеница да законски наследник може да се појави било када.

„Право на наслеђивање не застарева и битно је једино да тај наследник који се појави прво види да ли је вођена оставина, поступак који се води након смрти оставиоца, и ако је вођење оставине завршено онда ће га суд упутити на парнични поступак како би остварио права која сматра да има“, истакао је адвокат.

У случају да се нико од наследника не појави у одређеном периоду, Република Србија преузима имовину.

„Република Србија преузима имовину и то решење ће бити правно оснажено. У том смислу не постоји ванредни ‘правни лек’ да неко докаже да је другачије. Ипак, законодавац је одредио да с обзиром да се ради о оставинском поступку који је регулисан Законом о ванпарничном поступку, поред тога што је неко дошао и изјавио да је он наследник и да сматра да му припада део наслеђа, упутиће га на парнични поступак. У том случају ће тај неко тужити Републику Србију, доказивати да је он наследник и да је требаЛо да буде позван или да наследи заоставштину“, објашњава Савић.

Иако овај поступак многе плаши, према речима адвоката, људи никако не треба да страхују од наведеног поступка јер је он једини и сасвим нормалан пут за добијање имовине, уколико нам она заиста припада.

„Ако се не зна ко је наследник, суд ће у оставинском поступку у ‘Службеном гласнику’ Републике Србије дати оглас да се тражи наследник и тај оглас ће трајати годину дана. Ако се наследник не јави у том периоду суд ће морати да пресуди. Уколико је погрешно одлучио постоји могућност да тужбом према Републици Србији он исправи своју грешку“, каже адвокат.

Колико трају оставинске расправе?

Поступак оставинске расправе некад је трајао годинама. Међутим, у последње време овај поступак се знатно убрзао.

„Сада је јавним бележницима поверен тај поступак, што је добро законско решење с обзиром да јавни бележници раде много брже него судови. Јавни бележник исто тако може да донесе решење о наслеђивању, може да састави смртовницу. Дакле, он води оставински поступак као и суд“, истакао је он.

Шта се дешава са ванбрачном заједницом?

Када су у питању деца из ванбрачне заједнице, она имају иста права наслеђивања као и деца из брака. Ипак, то није случај са ванбрачним партнерима.

„Ванбрачни партнер и брачни друг не остварују иста права. Дакле, супружник има право да наследи, док ванбрачни партнер нема право да наследи, то је једна специфичност“, рекао је Савић

Међутим, ванбрачни партнери лако могу да осигурају свог ванбрачног партнера, тако што ће саставити тестамент и на тај начин доделити своју имовину.

Да ли је тестамент оборив?

Према речима адвоката, тестамент није лако оборити уколико је он састављен на ваљан начин. Након смрти Слађане Милошевић у јавности је покренуто питање о томе како ће се поделити њено наследство, с обзиром на то да није имала децу. Како су поједини медији пренели, имовина Милошевићеве припашће њеној браћи, док је тестаментом део наследства оставила жени која је усвојила њеног пса. Поводом тога, адвокат се на тренутак осврнуо на поједине праксе и законске одредбе које постоје у свету.

„Поред случаја Слађане Милошевић, имамо и један пример на Западу. Карл Лагерфилд је својој мачки оставио наследство. САД су од 2005. године дозволиле да уз помоћ института ‘траст’, тако се зове у англосаксонском праву, да оставилац остави свом кућном љубимцу одређену заоставштину. Исто тако од 2018. године, у истој држави, приликом развода брака супружницима се додељује на старатељство кућни љубимац“, испричао је Савић.

Уговор о доживотном издржавању све чешћа пракса

„То је уговор између два лица којим једно лице издржава друго лице, а други се на тај начин захваљује тако што му након своје смртИ оставља и одређену непокретност. То је специфични институт зато што она имовина лица која је ушла у уговор о доживотном издржавају не улази у заоставштину. То значи да се неће расправљати током оставинског поступка и законски наследници неће имати право на тај део заоставштине“, објашњава он.

Како су се јављали случајеви преваре и принуде у вези са уговором о доживотном издржавању, постоји мишљење да овај уговор није оборив, што заправо није тачно.

„Сваки правни посао је оборив ако није састављен на правно ваљан начин или уколико постоји нека заблуда, претња, принуда. Нико не може да вас натера на нешто и да после не можете то да исправите“, закључио је Савић.



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept