Нови начини заштите климе и животне средине у Немачкој и Европи: Ова серија говори о пројектима и људима који су посвећени еколошки одрживом развоју. Данас вам нудимо чланак на тему кондензационих трагова.
Путнички авиони значајно доприносе глобалном загревању. Поред емисије угљен-диоксида (CO2), аеросоли, азотни оксиди и кондензациони трагови негативно утичу на климу. Према истраживачима, ови ефекти који нису повезани са CO2 чине више од 60 процената климатске штете коју узрокује авијација.
У Немачкој су у току истраживања о томе како летети око ваздушних маса које производе посебно дуготрајне кондензационе трагове. Летење се тренутно сматра једним од ретких начина за смањење утицаја ваздушног саобраћаја на животну средину у кратком року.
Како се формира кондензациони траг?
Траг настаје када се водена пара из мотора сусретне са хладним ваздухом и кондензује на чврстим честицама чађи. На ниским температурама и високој влажности, траг траје посебно дуго – углавном на висинама изнад десет километара – уобичајеној висини лета.
Колико је штетан овај траг?
Вештачки облаци, као и природни, задржавају топлоту, што негативно утиче на климу, посебно ноћу. Током дана могу делимично рефлектовати сунчево зрачење. Доба године и локација такође играју улогу.
СПЕЦИЈАЛНИ ПОПУСТИ У АВГУСТУ
Како можете избећи стварање кондензационог трага?
Поред алтернативних горива која производе мање емисије чађи, оптимизација руте се сматра обећавајућом: авиони могу избећи влажне слојеве ваздуха. Међутим, то ће захтевати већу потрошњу горива. Према речима истраживача, корист за климу ће и даље бити знатно већа од штете од додатне потрошње керозина.
Имате ли неко практично искуство?
У оквиру немачког истраживачког пројекта „D-Kult“, у 2024. години је планирано више од 100 летова како би се избегло стварање кондензационог трага. То су били летови немачких авио-компанија Lufthansa, Condor и DHL.
Избор и планирање ових летова трајало је дуго. Руте су морале бити појединачно провераване и прилагођаване уз помоћ великог броја особља. Недостају поуздани подаци за аутоматизовано планирање лета, као што су временски услови дуж целе руте. Учесници пројекта су рекли да још увек није могуће дати поуздане изјаве о томе који су негативни климатски утицаји избегнути.
Да би одржали стабилност мреже летова, учесници пројекта су покушали да избегну дуга заобилажења приликом планирања. На крају крајева, чак и мања кашњења могу довести до проблема – на пример, ако лет испадне из свог слота или не слети на време пре забране ноћних летова.
Немачка управа за безбедност ваздушног саобраћаја (DFS) такође упозорава да је ваздушни простор изнад Европе и Атлантика веома загушен. Када авиони лете рутама са честим променама висине (јо-јо), потребна је већа координација од контролора лета, што може довести до повећаног оптерећења целог система.
Шта ради Европска унија?
Од почетка 2025. године, европске авио-компаније су обавезне да пријављују ефекте својих летова који нису повезани са емисијом угљен-диоксида. Одговарајући систем извештавања назива се NEATS (Систем за праћење ефеката авијације који нису повезани са емисијом угљен-диоксида). Међутим, према немачком удружењу за ваздухопловство BDL, овај систем још увек није у потпуности оперативан. Удружење га назива „црном кутијом“ са неизвесним и понекад надуваним вредностима.
Зашто су неки против тога?
Индустрија се плаши да ће то бити неповољно за конкуренцију авио-компанија из Турске или са Блиског истока. То је зато што ЕУ планира да у трговину емисијама укључи емисије које нису емисије угљен-диоксида. У том случају, авио-компаније ће морати да купе додатне сертификате.
Такође је нејасно ко ће сносити додатне трошкове развоја климатски прихватљивих рута, због чега удружење ваздухопловства BDL позива на мораторијум, односно одлагање док не буду доступни тачнији подаци.
Ови подаци ће бити добијени, између осталог, у оквиру планираног истраживачког пројекта „SD-KULT“, који ће почети 2026. године, на основу претходног пројекта „D-Kult“, са циљем темељитијег проучавања утицаја летних рута на климу.
БОНУС ВИДЕО:
