Početna » КОНТРОЛОРИ И ЗА ЈЕДНАКОСТ ПОЛОВА: Органи власти и фирме до 31. јануара у обавези да доставе извештаје о родној равноправности

КОНТРОЛОРИ И ЗА ЈЕДНАКОСТ ПОЛОВА: Органи власти и фирме до 31. јануара у обавези да доставе извештаје о родној равноправности

КОЛИКО жена учествује у органима власти, колико су заступљене у предузећима, имају ли идентичне плате за сродне послове као њихове мушке колеге, знаће се после подношења извештаја на које власт и послодавце до краја месеца обавезује Закон о родној равноправности.

од Паланка данас
0 Коментар

Наиме, органи јавне власти и послодавци који имају више од 50 запослених и радно ангажованих дужни су да, најкасније до 31. јануара, Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог доставе податке у складу са Законом и два правилника: о вођењу евиденције и извештавању о остваривању родне равноправности, и о изради и спровођењу Плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности.




Како кажу у Министарству за људска и мањинска права за „Новости“, према Глобалном извештају Светског економског форума о родном јазу за 2022. годину, Србија је на 23. месту када је у питању генерално стање родне равноправности, испред САД које су на 27. месту, као и Црне Горе (на 54. месту), Северне Македоније (на 69. месту) и БиХ (на 73. месту). Најбоље су рангиране нордијске земље – Исланд, Финска, Норвешка и Шведска.

– Напредак је забележен и у приступу жена образовању и по том критеријуму наша земља је напредовала за 15 места (у 2022. години је била на 37. месту, а 2021. на 52). По критеријуму здравствених услова и животном веку, Србија је напредовала за чак 18 места (у 2022. години је била на 71. месту, а 2021. на 89) – кажу у овом министарству.

Најбоље смо рангирани када је реч о учешћу жена у политичком животу, где две године заузимамо 21. место.

Изазов, као и у другим земља, јесте платни јаз.

– Према подацима РЗС-а, родни јаз у зарадама, тзв. платни јаз, у Србији у септембру 2022. године износио је 14,4 одсто, будући да су мушкарци просечно зарађивали бруто 110.915 динара, а жене 94.911 динара. Према критеријуму укључености жена у економски живот, Србија је са 54. места у свету у 2021. пала на 77.

Заступљеност жена међу корисницима подстицајних средстава за развој предузетништва у свим привредним областима још је мала. Према подацима АПР-а, мушкарци су три пута заступљенији међу заступницима и оснивачима привредних друштава, па у наредном периоду треба финансијски подржати већу заступљеност жена међу корисницима кредита ради покретања сопственог бизниса, а нарочито у пољопривреди, кажу у ресорном министарству.

После избора 3. априла 2022, у Народној скупштини било је, од укупно 250 народних посланика, 90 жена.

Прошле године сачињен је и Извештај о остваривању родне равноправности у Србији за 2022. годину захваљујући достављању података 5.870 органа јавне власти и послодаваца, тела за родну равноправност на различитим нивоима власти, политичких странака, синдиката и удружења – укупно 11.745 прилога и извештаја поднетих Министарству. Број достављених прилога и извештаја био је пет пута већи него годину пре.

Шта је то што органи власти и предузећа морају да доставе, а на основу чега се формира слика о стању родне равноправности?

Између осталог, достављају изводе из годишњих планова рада који се односе на примену посебних мера за остваривање и унапређивање родне равноправности, као и годишње извештаје. Дужни су да воде и евиденцију о запосленим и радно ангажованим лицима разврстају по полу, на прописаном обрасцу, и да је једном годишње достављају Министарству. Разврставање према полу, осим на мушки и женски, укључује и друге родне идентитете. Органи јавне власти су у обавези да спроводе родну анализу буџета и да приходе и расходе планирају с циљем унапређења родне равноправности.

Сви органи власти, без обзира на број запослених и радно ангажованих, обавезни су да донесу План мера за отклањање ризика од повреде принципа родне равноправности и да о томе обавесте Министарство. Синдикалне организације и политичке партије обавезне су да израде План за остваривање и унапређивање родне равноправности и такође га доставе Министарству. Наравно, сви достављају и извештај о реализацији.

И тела за родну равноправност на свим нивоима одлучивања достављају Министарству податке из евиденције и извештаје, а органи власти који имају више од 50 запослених морају да одреде особе задужене за родну равноправност.

Новости

 


Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept