Мађарска је спремна за планирани састанак америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина у Будимпешти, саопштио је данас мађарски премијер Виктор Орбан.
“Планирани састанак представља сјајне вести за све у свету који воле мир. Спремни смо“, написао је Орбан на свом налогу на мрежи Икс.
Председник САД Доналд Трамп је најавио да ће се састати са председником Русије Владимиром Путином у Будимпешти пошто су вечерас обавили телефонски разговор који је Трамп описао као „веома продуктиван“ и који је трајао око два сата.
Амерички председник је рекао да ће се високи званичници две земље, предвођени државним секретаром САД Марком Рубиом, састати следеће недеље, а након тога ће уследити лични сусрет Трампа и Путина у мађарској престоници Будимпешти.
Поставља се питање како Владимир Путин може да посети европску земљу с обзиром на то да Међународни кривични суд (МКС) има потерницу против њега од марта 2023. године због ратних злочина везаних за илегалну депортацију украјинске деце. Одговор лежи у промењеном статусу Мађарске у МКС-у, захваљујући Путиновом пријатељу – Виктору Орбану.
Мађарска се повлачи из МКС-а
Мађарска је објавила повлачење из МКС-а у априлу 2025. године, током посете израелског премијера Бењамина Нетањахуа, кога такође тражи МКС. Премијер Виктор Орбан је рекао да је МКС „постао политичко средство“ и да Мађарска „не жели да буде део тога“.
Мађарски парламент је званично усвојио закон о повлачењу 20. маја 2025. године, са 134 гласа за и 37 против.
Према члану 127 Римског статута, повлачење из МКС-а ступа на снагу годину дана након обавештења генералног секретара УН. Мађарска је поднела званично обавештење 2. јуна 2025. године, што значи да ће повлачење ступити на снагу 2. јуна 2026. године.
Правни парадокс
Парадокс је у томе што је Мађарска формално и даље обавезна да спроводи наредбе МКС-а до јуна 2026. Међутим, постоји кључна правна празнина – иако је Мађарска ратификовала Римски статут 2001. године, закон никада није имплементиран у домаће законодавство.
Гергељ Гуљаш, шеф кабинета премијера Орбана, објаснио је: „Ратификовали смо међународни споразум, али никада нисмо предузели све потребне мере да би он био применљив у Мађарској.“ Виктор Орбан је изјавио да је „Мађарска увек била половична када је у питању њено чланство у МКС-у“.
То значи да Мађарска, иако формално још увек чланица МКС-а, нема домаћи правни оквир неопходан за хапшење и екстрадицију лица за којима је МКС издао потерницу.
Професор Петер Ситас објашњава: „Пошто мађарски парламент никада није транспоновао Римски статут у домаће право, тренутно недостаје национални правни оквир потребан за хапшење и екстрадицију појединаца за које је МКС издао налог за хапшење. Стога, повлачење Мађарске из МКС-а не би резултирало никаквим практичним променама“.
Мађарска није прва земља која је игнорисала налоге за хапшење МКС-а. Путин је посетио Монголију, државу чланицу МКС-а, у септембру 2024. године, а да није ухапшен. Монголија је као разлог навела енергетску зависност од Русије.
Међутим, Мађарска је прва земља Европске уније која се повукла из МКС-а, чиме је постављен значајан преседан. МКС је упутио Мађарску свом надзорном телу (Скупштини држава чланица) због тога што није ухапсила Нетањахуа у априлу, али то тело има ограничена овлашћења за наметање санкција.
Када је реч о будућем састанку у Будимпешти, постоје и додатни дипломатски механизми. Швајцарска и Аустрија, обе чланице МКС-а, рекле су да би могле да Путину дају имунитет ако дође на мировне преговоре.
Швајцарски министар спољних послова Ињацио Касис објаснио је: „Прошле године, влада је дефинисала правила за давање имунитета особи за којом је издата међународна потерница. Ако та особа долази на мировну конференцију – не ако долази из приватних разлога“.
МКС нема сопствену политику и ослања се на сарадњу држава чланица у извршењу налога за хапшење. Са 125 држава чланица МКС-а, Путинова могућност путовања је значајно ограничена, али земље које нису имплементирале Римски статут у домаће законодавство или се повлаче из система пружају му „сигурна уточишта“ за дипломатске састанке.
Тањуг
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Убризгавао 18 година змјски отров па створио најјачи противотров!
Американац Тим Фрид је самом себи 18 година убризгавао змијски отров, што је довело до стварања противотрова широког спектра, рекли су научници. …
Сада његова крв , Тим Фриедеа сада помаже у стварању универзалног противотрова за оспасне смртносне змије!
Његов имуни систем, изложен више од 700 пута отровима преко 200 уједа кобри, мамбе, таипана и крајтова, развио је изузетно јаке антитела.
Тестирања на животињама показала су да та антитела могу да заштите од смртоносних доза отрова чак 13 од 19 најопаснијих елапидних змија – породице змија чији отров делује на нервни систем и изазива парализу и гушење.
Иако је на почетку желео само да заштити себе као љубитеља змија, Фрид је преживео озбиљан инцидент са два уједа кобри који су га довели у кому.
„Нисам желео да умрем. Нисам желео да изгубим прст. Нисам желео да пропустим посао“, изјавио је Фрид у разговору за ББЦ.
Ипак, после тог искуства није одустао, већ је наставио своју мисију: „Постало је то начин живота. Гурао сам колико сам могао – за људе који су 8.000 миља далеко од мене и умиру због уједа змије.“
Своју мисију је посветио развоју бољег лека за људе широм света.
Компанија Центиваx, под вођством др Џејкоба Гленвила, узела је узорке његове крви и издвојила две широко неутрализујуће антитела која делују на читаве класе неуротоксина. У комбинацији са трећим леком, створен је коктел који би могао да послужи као универзални противотров за елапидне змије.
Следећи циљ је стварање противотрова и за другу велику групу змија – випере – чији отров претежно напада крв, као и за цитотоксине који уништавају ткиво. Научници верују да би у наредних 10–15 година могли развити универзални лек који покрива све главне класе змијског отрова.
Професор Питер Квонг (Петер Кwонг) са Универзитета Колумбија сматра да ћемо у наредних 10 до 15 година имати ефикасан третман за сваку од тих класа. „Антитела из Тимове крви су заиста изузетна – његов имуни систем је научио да препознаје веома широк спектар отрова.“
Коначни циљ истраживача је да се развије један универзални противотров, или евентуално две ињекције – једна за елапиде, а друга за випере – које би могле брзо и ефикасно да се примене у хитним ситуацијама, без потребе за прецизним одређивањем врсте змије.
Професор Ницк Цасеwелл са Ливерпоол Сцхоол оф Тропицал Медицине, који води Центар за истраживање змијских уједа, сматра да су резултати „нови и обећавајући“, али упозорава да је пред научницима још дуг пут тестирања пре него што се лек примени на људима.
Иако је пред тимом још много посла и тестирања, стручњаци овај напредак сматрају „прекретницом“ у борби против смртоносних уједа змија.
Досадашњи противотрови морају да буду прецизно усклађени са врстом змије, што отежава лечење, нарочито у сиромашним земљама где змијски уједи годишње убију и до 140.000 људи, док стотине хиљада остају са тешким инвалидитетом.
Извор:Занимљивостидана.цом
