Жртве разорног земљотреса у Турској и Сирији мере се хиљдама, а међу њима је и мали Робин Пејковић (8), дечак, кога се становници Улице Владимира Роловића у крагујевачком насељу Аеродром сећају као лепо васпитаног и умиљатог малишана.
У згради где живе његова баба Слободанка и стриц Алекса завладао је мук, а умрлица на улазним вратима тера сузе на очи свакоме ко познаје његовог оца Игора који је одрастао у насељу.
Kомшија из зграде, Милош у неверици је због трагедије и каже да су се све комшије потресле због губитка који је задесио, како каже, фину и честиту породицу Пејковић.
За Робиновог оца Игора, Милош има само речи хвале и наводи да је као млад и успешан инжењер „Игор понос целе зграде“.
„Не можемо да верујемо да више нема малог Робина. Страшна трагедија и огромна туга. Његова баба је већ у озбиљним годинама, не знам како ће ово преживети. Изјавили смо саучешче, ту смо да им се нађемо, али не знам да ли постоје икакве речи утехе за оволику несрећу“, прича комшија Милош.
Породица малог Родбина, баба Слободанка и стриц Алекса, нису имали снаге да говоре за медије. Скрхани губитком, желе само да тугују, а у овом тренутку подршка су им пријатељи и комшије који долазе да изјаве саучешће.
Kомшија Милош каже, да у првом тренутку није ни знао за трагедију, те да је био изненађен гужвом коју је видео испред стана породице Пејковић.
„Изашао сам из зграде и на улазним вратима видео умрлицу. У месту сам се укопао. Знао сам да Игор има породицу у Турској. Све ми је било јасно. Још увек не могу да се опоравим да их је задесила оваква трагедија“, искрен је он.
Радовали смо се сваком успеху нашег комшије
Медији су пренели да су Робиновог оца Игора Пејковића, стравичне вести о земљотресу затекле у Мексику где је тренутно радио.
У рушевинама зграде у турском граду Искендерун, били су заробљени Робин и Игорова супруга Сена. Нажалост, мали Робин је подлегао повредама, а Сена је збринута у једној болници.
Милош каже и да је породица редовно долазила у Kрагујевац, да су деловали срећно, а цео комшилук поносио се успесима младог машинског инжењера који је направио каријеру у иностранству.
„Игор је прво отишао у Русију. Радио је за неку мултинационалну компанију која га је послала у Турску где се и оженио. Тренутно је у Мексику. Последњи пут када сам га видео, а било је то пре короне, причао је да је задовољан послом и да му одговарају сви услови у Мексику. Сви смо се стварно радовали његовом успеху. Напредовао је само због свог знања, нико га у белом свету није гурао, све је постигао сам и био је понос свих нас. Сада ова трагедија, не могу да верујем шта их је снашло“, саосећајан је комшија.
Он каже и да Игор и Сена осим настрадалог Робина имају и млађу девојчицу, која је пуком срећом у тренутку земљотреса била код Игора у Мексику.
Наш саговорник је пун хвале за целу породицу. Kаже, да је Робинова баба Слободанка била професорка енглеског језика на крагујевачком ПМФ-у и да је своје синове извела на „добар пут“.
Додаје да не сме ни да помисли колико ће ова трагедија изменити њихове животе и како ће наставити да се носе са огромним губитком који су доживели.
Медији су пренеле да је дечак српског порекла Робин Пејковић сахрањен у среду 8. фебруара на православном гробљу у Искендеруну, у дану када се у том лучком граду сахранивало на стотине жртава разорног земљотреса. Опело малом Робину служио је грчки свештеник.
Извор ikragujevac
