Иако до Нове године има још више од месец дана, Србија се већ увелико спрема за празнични пик, а интересовање туриста, домаћих и страних, расте из недеље у недељу.
Према подацима Туристичке организације Србије (ТОС), највише се траже планине, велики градови, спа-викенди и етно дестинације, а бележи се и неколико нових трендова који мењају слику празничног туризма. Београд традиционално предњачи по броју посетилаца, како домаћих, тако и страних туриста.
Према ТОС-у, у главном граду се региструје највећи број гостију из иностранства, а током празника интересовање посебно расте међу туристима из Словеније, Хрватске, Бугарске, Румуније, Босне и Херцеговине, али и све већег броја посетилаца из Турске, Кине, Немачке, Русије и Грчке.
У центру града најпосећенији су дочеци:
– На трговима: бесплатни дочеци уз концерте, што их сврстава у најприступачније опције. – У ресторанима: од 70 до 150 евра по особи, у зависности од музике, концепта и локације. – Клубови: од 50 до 200 евра у престижним клубовима на Сави и Дунаву. – Хотели: у луксузним београдским хотелима гала дочек са вечером и музиком креће се од 180 до чак 350 евра, што Београд сврстава у најскупље дестинације за прославу Нове године у Србији.
Хотели попут оних на Новом Београду и у центру већ бележе високу заузетост, што се уклапа у тренд који је ТОС оценио као континуиран раст броја страних туриста у урбаним срединама.
Копаоник – најскупљи дочек у Србији
Копаоник традиционално држи прво место као најскупља дестинација за новогодишње аранжмане. Гостима који желе да комбинују луксуз, скијање и дочек, цене су ове зиме изузетно високе:
– Хотели 4* и 5*: од 300 до 600 евра по особи за новогодишње вече, док се тродневни и четвородневни пакети крећу и до 1.200 евра. – Клубови и ресторани у центру: 150-350 евра. – Приватни апартмани: од 120 до 250 евра за ноћ током 30. децембра – 2. јануара.
Сви зимски центри су већ сада међу најтраженијим дестинацијама, што је потврдио и ТОС.
„Српске планине и наши зимски центри привлаче највише оних гостију који прославу Нове године повезују са активним одмором, попут скијања. Међу планинама, према званичним подацима Републичког завода за статистику, предњаче Копаоник, Златибор, Стара планина, Тара, Дивчибаре“, рекли су из Туристичке организације Србије.
Златибор – породични и масовни дочек
Златибор, дестинација која је претходних година бележила рекордне резултате, ове зиме поново има високу потражњу. Дочек на отвореном, богат забавни програм и велики број хотела чине га популарним избором за породице и младе.
Цене за 2026. годину:
– Хотели: 140-280 евра за дочек са вечером. – Апартмани: 70-150 евра по дану. – Тргови: бесплатни концерти уз спектакуларан ватромет.
Златибор спада у средњи ценовни ранг, али масовна посећеност га издваја као најпопуларнији центар поред Копаоника. ТОС подсећа да је дестинација током целе године и током празника међу најпосећенијима.
– Златибор бележи изврсне резултате и велику попуњеност смештајних капацитета како током целе године, тако и током новогодишњих празника.
Приступачније алтернативе
За туристе који желе планински амбијент без високих цена, Тара, Дивчибаре и Стара планина нуде повољније пакете:
Хотели и планински центри нуде дочек за 90 до 180 евра по особи, док етно комплекси и викенд насеља пружају понуде у ценовном рангу од 40 до 80 евра за организоване вечере. Ове дестинације привлаче више домаћих туриста, али, према ТОС-у, све већи број гостију из Бугарске, Грчке и Македоније посећује јужне и централне крајеве Србије, при чему је град Ниш посебно популаран као „цитy бреак“ дестинација.
Бање – од повољних до премиум
Врњачка Бања и Сокобања спадају међу најтраженије бањске дестинације током празника, како домаћих тако и страних гостију. ТОС наводи да су ове две бање омиљене дестинације и одређеном броју страних туриста, према званичним статистичким подацима.
„Велики број домаћих гостију посећује и српске бање, на првом месту Врњачку, Сокобању, Луковску, Куршумлијску, Пролом, Врдник и тд. Осим за домаће, Врњачка бања и Сокобања су, такође према званичним подацима, омиљене дестинације и одређеном броју иностраних туриста“, навели су из ТОС.
Цене у спа хотелима крећу се од 120 до 250 евра за дочек са wеллнесс програмом, док се мањи хотели и пансиони могу резервисати за 60 до 120 евра. У бањама се траже пакети „новогодишњи wеллнесс“, посебно популарни међу паровима.
Најјефтинији дочеци – тргови широм Србије
У многим градовима и мањим општинама, дочеци на отвореном остају најприступачнији вид прославе, бесплатни програми, локалне музичке звезде, ватромети и пратећи садржаји. ТОС очекује да више градова организује дочек на отвореном, што додатно повећава туристички промет, а највише посета бележе управо Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац.
Ко долази у Србију за Нову годину?
У складу са подацима Републичког завода за статистику, током празничног периода, односно децембра и јануара, и даље највише туриста долази из земаља региона, али за њима не изостају ни они из далеких земаља. Током децембра 2024. године, Србију је посетило највише туриста из:
– Словенија – 7312 – Хрватска -11807 – Бугарска -22090 – Румунија -7264 – Босна и Херцеговина -13472Тренд раста интересовања долази из:- Турске -15350 – Кине -10064 – Немачке – 6599 – Русије -12511 – Грчке -13135
Подаци Републичког завода за статистику за децембар 2024. и јануар 2025. то и потврђују. У децембру 2024. забележено је 331.692 долазака, од тога 184.134 страних туриста. У јануару 2025. број страних долазака износио је 142.500, а највише су долазили из Северне Македоније, Русије, Црне Горе, Турске и Кине.
Ови бројеви потврђују да Србија привлачи све шири спектар туриста током зимских празника, при чему се посебно истичу Београд, Златибор и Ниш.
Искоришћеност хотелаСтатистика показује да су хотели крајем 2024. и почетком 2025. имали стабилну попуњеност:
– децембар 2024: 34,8% – јануар 2025: 35,1%Иако се ради о подацима за целу земљу, у зимским центрима и у Београду искоришћеност током празника традиционално далеко премашује национални просек, често достижући 90-100%.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ОКИТИТЕ ЈЕЛКУ БАШ НА ОВАЈ ДАТУМ
Постоје они посебни дани у години када се чини да време успори, а дом мирисом боровине и циметних свећа постане мекше и топлије место.
Иако свако има свој тренутак када креће са украшавањем, једно старо веровање каже да постоји само један датум који носи посебну енергију и који „отвара врата срећи“.
То је 19. децембар, дан Светог Николе, један од најомиљенијих празника у српским домовима. Према традицији, ако баш тада укитите јелку, срећа и благостање прате вас током целе наредне године.
Зашто се баш 19. децембар сматра даном који доноси срећу?
У народном предању, Свети Никола је заштитник дома, породице и путника. Зато се 19. децембар доживљава као симболични почетак зиме, али и тренутак када се у кући буди топлина, заједништво и нова енергија.
Према веровању, украшавање јелке баш на овај дан не представља само припрему за празнике, већ и својеврсни ритуал захвалности, наде и позивања добрих ствари у дом.
Многи кажу да тада просторија изгледа другачије – као да се у лампицама рефлектује мир који недостаје током године. А осећај да сте „ухватили прави тренутак“ доноси посебан вид празничне радости.
Магија коју уносите у дом: Мали ритуали са великим значењем
Ако желите да унесете додатну топлину и симболику док китите јелку, важно је да се водите осећајем. Ипак, ови детаљи по старом предању појачавају енергију празника:
Природни украси попут сушених поморанџи, цимета и шишарки буде осећај традиције и дома.
Породично украшавање доноси посебно снажан симбол заједништва. Каже се да сваки члан породице који окачи украс доноси један „део среће“ за наредну годину.
Ако не можете баш 19. децембра, верује се да магија и даље делује ако јелку окитите у данима око тог датума, све док је присутна искрена жеља за миром и добром енергијом.
Ритуал је важнији од форме. Ако не волите традиционалне јелке или немате довољно простора, једнако добро функционишу и:
1. мања грана бора у вази
2. минималистичка јелка од лампица на зиду
3. модерна варијанта од дрвета, жице или тканине
Битно је да вам је лепо, да се осећате повезано и да тај тренутак буде ваш. Празнична магија не зависи од величине јелке, већ од топлине коју стварате док је китите.
Срећа почиње у малим ритуалима
Када се 19. децембра упале прве лампице, многи то доживљавају као знак да година улази у свој најмирнији део. Празничне мелодије, мирис боровине, смех док се бира који украс иде на врх – све то заједно ствара атмосферу због које се верује да баш тада срећа најлакше улази у дом.
А истина је једноставна: Не доноси срећу датум. Доноси је начин на који се осећате и љубав коју тих дана делите.
Ипак, према старом веровању, 19. децембар је савршен подсетник да успоримо, окупимо најближе и унесемо радост у свој простор. Ако јелку окитите баш тог дана, кажу да вас срећа прати целе године – али права чаролија је у малим ритуалима које делимо једни с другима.
