Home ПОЉОПРИВРЕДАКУКУРУЗОМ СЕ ТРЕНУТНО НАЈВИШЕ ТРГУЈЕ За пшеницу опало интересовање

КУКУРУЗОМ СЕ ТРЕНУТНО НАЈВИШЕ ТРГУЈЕ За пшеницу опало интересовање

На Продуктној берзи у Новом Саду током ове седмице промет је износио 2.550 тона робе, финансијске вредности 63,30 милиона динара а највише се трговало кукурузом који је у укупном промету учествовао са 69 одсто, наводи се у берзанском извештају.

Цене свих примарних ратарских култура су пале.

Берзански уговори за кукуруз закључени су у ценовном распону од 21,80 до 22,50 динара по килограму без ПДВ-а, у зависности од анализе на афлатоксин.

На тржишту пшенице забележен је мали промет, уз просечну цену од 20,95 динара по килограму без ПДВ-а.

Разлика у паритетима и квалитету понуђене и тражене робе главни су разлози због којих се овом житарицом трговало у мањим количинама.

Купци су били највише заинтересовани за пшеницу са нижим садржајем протеина, док је интересовање за квалитетнијом пшеницом било изузетно слабо.

Купопродајни уговори закључени су по цени од 20,90 до 21,00 динар по килограму без ПДВ-а.

У односу на претходну недељу, пшеница је појефтинила за 0,18 одсто.

Када је реч о соји, тржиште је било пасивно, понуда изразито слаба док је активност купаца била присутна током читаве недеље, али на нижем ценовном нивоу у односу на понуду, што је резултирало изостанком трговања.

Тек последњег радног дана закључен је један берзански уговор за сојино зрно по цени од 50,50 динара по килограму без ПДВ-а.

Тржиште сточног јечма карактерисала је већа понуда у односу на тражњу.

Како је недеља одмицала, приметан је био силазни тренд цене у понуди, што је у другој половини недеље резултирало трговањем.

Сточни јечам прометован је на јединственом ценовном нивоу од 22,50 динара по килограму без ПДВ-а, а у односу на протеклу недељу, регистрован је пад цене од 0,88 одсто.

БОНУС ВИДЕО:

 

ЗАНИМЉИВОСТИ: КАКО ЈЕ ОСКАР ДОБИО ИМЕ? Ко је кумовао најпознатијој ФИЛМСКОЈ НАГРАДИ

Пред нама је најважнија и најгламурознија холивудска ноћ – додела Оскара, 97. по реду. Увертира нас, већ традиционално, очекује на црвеном тепиху, а после дефилеа филмских звезда и њихових креација сазнаћемо и ко ће се вратити кући са „златним дечаком“. У то име, неколико занимљивости о њему…

За почетак, да ли сте знали да право име највећег филмског признања, које се додељује од 1929. године, заправо гласи „Academy of Awards of Merit“, награда Академије за заслуге? Не зна се тачно како је добило надимак Оскар, али, ако је веровати најпопуларнијој теорији, за све је крива госпођа Маргарет Херик.

Каријеру у Америчкој академији филмских уметности и наука почела је као библиотекарка, да би касније постала један од извршних директора. Случајно је рекла да је статуета (витез са мачем у арт деко стилу) подсећа на њеног ујака Оскара. Et voila! Но, многи сматрају да је ујка Оскар само холивудска фантазија.

Назив је први пут поменут у једној колумни из 1934, када је критичар Сидни Сколски писао о Кетрин Хепберн после проглашења за најбољу глумицу у остварењу „Јутарња слава“ Постоји, међутим, и „случај Бет Дејвис“. У својој аутобиографији филмска дива је тврдила да је заправо она била Оскарова кума, јер је, 1936. године када је освојила признање, прокоментарисала како је статуа подсећа на њеног мужа чије је друго име било, погађате, Оскар.

оскар
Фото: freepik
Надимак је званично усвојен 1939. године, а оно чувено „And the Oscar goes to…“ први пут се на сцени чуло 29. фебруара 1940, када је филм над филмовима „Прохујало са вихором“ освојио девет „златних дечака“ и ушао у легенду.

Кетрин Хепберн и даље је апсолутна рекордерка са четири Оскара, и све их је добила у категорији за најбољу глумицу. Није се појавила ни на једној додели, јер се чврсто држала става да „њој награде ништа не значе“. Само једном је дошла на церемонију, 1974. године, да уручи специјално признање продуценту и њеном пријатељу Лоренсу Вајнгартену. На сцену се попела право из своје баште, у радном оделу које, како је рекла, није стигла да очисти. Био је то историјски моменат.

У мушкој екипи рекорд држи Клинт Иствуд са такође четири Оскара, али ниједног није освојио за глуму: два за режију, два за најбољи филм.

Винсент Минели, његова супруга Џуди Гарланд и ћерка Лајза чланови су најјаче „оскаровске“ породице – сви имају по једну позлаћену статуу.

Не заборавимо и највећег победника.

Волт Дизни је best of the best са чак 22 регуларна Оскара и четири почасна. У коначни биланс није урачунато седам Оскарчића који су му као штос уручени са главним за „Снежану и седам патуљака“.

Открићемо вам и од чега су направљени кипови. Данас у себи носе легуру звану британијум, мешавину калаја, антимона и бакра. Статуа је прекривена чистим, 24-каратним златом. Оне прве, уручена на церемонији 1929. године у хотелу „Холивуд Рузвелт“, биле су од позлаћене бронзе. Током Другог светског рата, због оскудице материјала, израђивале су се од гипса. Интересантно је да се сва четири Оскара Кетрин Хепберн разликују – не само по материјалу, јер је један бронзани, већ и по величини.

Колико кошта Оскар?

Оригиналну статуу је, иначе, дизајнирао британски уметник Џорџ Стенли. Касније је преобликована, а карактеристичан изглед добила је под надзором чувеног продуцента Сесила Де Мила. Након обликовања у калупу, кипови се пажљиво полирају и чекају победнике. После проглашења додају се завршни детаљи – име добитника и година доделе.

Да би се направило 50 кипића потребно је три месеца. А колико кошта израда Оскара? Вероватно ћете се изненадити – око 400 долара. Закључно са прошлом годином, додељено је укупно 3.140 статуета. Вечерас ће се број повећати за 23, колико има категорија.

Жена.Блиц

You may also like

Leave a Comment