Како једно славно село може да оживи захваљујући решености људи? Колико је старо наслеђе у овом месту сачувано, а како се данас негује и чува све оно што симбоилзује ово место? Током четири месеца акције, неколицина људа исписала је причу о уређењу села која инспирише друге и потврђује нам – мало је и до нас.
Село Кусадак, највеће у смедеревскопаланачкој општини, има богату историју на коју су Кусачани поносни. Иако је у атару села пронађена плоча чак из римског доба, подаци о насељу бележе се тек у првој половини 18. века. Предања о деспотовој војсци везана за “цркву ПИносаву” чине овај крај окружен живописним крајоликом још занимљивијим. Пруга Београд-НИш, која кроз село пролази, утицала је на развој села, а оно је и данас познато у Србији као “железничко село” са чак 4 станице!
Оно је до данашњег дана развијено, на добром положају између Смедерева и Аранђеловца, са Каусадачким језером које је окружено шумом и манастиром Пиносава из 17. века. Школа, фудбалски клуб и фолклорно друштво, друштвени живот за нешто више од 4000 мештана према последњем попису – све ово номинује село Кусадак за сам бисер Подунавског округа.
Па ипак, као и многа села дашње Србије, која се суочавају са последицама миграције становништва у градове – препуштена су у великој мери сама себи. Културне и јавне установе показују потребу за реновирањем, а слично се дешава и са отвореним јавним површинама, где годинама уназад не постоје средства за одржавање, или су сведена на минимум. Мештани памте да је центар села 80-тих био веома уређен, са доминантним парком у центру, у чијим оквирима се налазе Дом културе, Месна заједница, уређена пијаца, вртић. Што због системске небриге, што због немарности неких становника села, до ове године у централном простору Кусатка владала је лоша атмосфера запуштеног и невољеног простора. Према мишљењу неких, сам призор центра одбија кориснике, како из села, тако и туристе: отпад, запуштене травнате површине са прераслим стаблима и без довољно мобилијара за седење, игру деце, без канти за ђубре и осталих елемената који су намењени за овакве јавне просторе широке употребе – то је оно што је доминирало пејзажом.
Група људи који живе у овом месту одважила се почетком 2025.године да покрене промену. Они су се окупили, како кажу – да од срца учине нешто лепо за своје место. Неформална група „Срцем за Кусадак“, настала је у септембру 2024. године, као резултат заједничке жеље за позитивним променама у окружењу и веровања да могу да направе промену која води бољим условима живота у селу. Милош, Кристина, Бојана, Ана, Иван, Жељлко, Немања – само су нека од имена оних које су млади људи Кусатка покренули на акцију и направили у свом месту позитивну промену. Своју идеју вредно су написали и предложили на конкурсу програма ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво, и њихов пројекат био је један од 10 награђених између више десетина предлога. Од марта до јуна 2025. године, они су успешно спровели низ акција и променили и изглед и атмосферу у селу.
У оквиру овог подухвата, мештани су удружили снаге и покренули бројне акције које су трансформисале запуштени јавни простор у уређен кутак за окупљање и игру. Једном месечно правили су акције, најављиване четвртком на пијаци, а реализоване суботом. Терен је очишћен од отпада и корова, уклоњено је самоникло растиње, а земља припремљена за садњу и мобилијар. Постављене су клупе, нацртане школице, стара ограда је освежена новом бојом, док је запуштена фонтана претворена у мали арборетум са биљкама. У сарадњи са децом и родитељима из села организована је креативна радионица осмишљавања изгледа будућег парка, као и дружење са коњима. Постављена је и дрвена табла са симболима овог пројекта као трајан траг заједничког рада.
Како сами активисти из Кусатка кажу – мотивација за конкретне акције настала је спонтано, кроз сусрете и разговор између појединаца који чине ову групу. Свако од њих је увидео исти проблем на свој начин, износећи кроз дијалог ставове о негативном утицају тог проблема на квалитет живота свих њих. За разлику од осталих, њихова група је оформљена од ентузијаста, особа којима је стало да нешто промене конкретним деловањем. Обзиром да се свако од њих бар у некој форми бавио активизмом и пре, водио их је – како кажу – онај познати осећај задовољства када успемо да помогнемо некоме или када учинимо нешто веће од нас.
Иако је њихов награђени пројекат званично завршен, током предстојећих Дана Ђакове буне, активисти ове групе планирају је и извођење забавног програма за децу, укључујући поетско-сценску тачку и плесни наступ, као и свечану додела захвалница у облику уникатне пирографије донаторима и волонтерима из јавних установа који су дали посебан допринос овој иницијативи.
Примером свога деловања, неформална група Срцем за Кусадак утиснула је много већи траг од видљивог – уређеног простора. Њихов несебичан рад доказ је да лепота и квалитет нашег окружења јесу у нашим рукама, и да уз мало труда управо кроз друштвени активизам можемо начинити огромне друштвене промене.
