КВИР ПОЕЗИЈА

Kвир је раније имао погрдно значење, а касније је усвојен као кишобран под који су стали геј мушкарци, лезбејке, трансродне, бисексуалне, те све друге особе које се не уклапају у хетеронормативну већину. Термин квир се готово одомаћио у модерној свести.

Продор термина означио је и његову широку употребу у скоро свим хуманистичким дисциплинама. Чак и у средини каква је Србија, све чешће смо у прилици да га чујемо, иако, махом, и даље не постоји поуздан одговор шта квир заправо означава. Углавном је одговор на питање шта је квир такође у форми питања „Је л’ то има неке везе са хомосексуалцима?”.

Сигурно је да се квир великим делом ослања на геј и лезбејске студије, али он је данас и много више од тогареч квир, иако је њено почетно значење – „чудак“, „чудан“, „бизаран“, „сумњив“ и данас задржано у свакодневној употреби. Паралелно са својим основним значењем, квир постаје и вулгарна и увредљива ознака за хомосексуалца (еквивалент у српском језику била би реч „педер“). Али, ситуација се мења почев од деведесетих година прошлог века, када квир постаје симбол еманципације гејева и лезбејки и од „симбола девијације постаје знак афирмације сексуалне другости“.

У фазама које су уследиле, квир надилази оквире хомосексуалне перспективе и политичке борбе и поприма једно универзално значење различитости на плану сексуалности, описујући истовремено и теоријски модел који је потекао из лезбејских и геј студија. Захваљујући својој широкој примени, флексибилности и анархичној природи, квир постаје врло популаран, нарочито у шоубизнису, о чему сведочи савремена поп култура.

Прва Kвир уметничка, а самим тим и књижевна, дела датирају још од старих египатских папируса и еротских сцена, преко античког и римског периода. Kако уметност постаје нови простор за промоцију људских права, између осталих и ЛГБТ особа, и како се кроз уметност отвара нови фронт у тој борби. Kвир књижевност није само писање и приповедање о другачијој сексуалној оријентацији, већ је то прича о свему што није мејнстрим, о свему што је другачије.

У оквиру Недеље поноса 2021, која је одржана у Београду од 12. до 18. септембра, заинтересовани су имали прилику да чују нешто од квир поезије од стране словеначких и српских писаца, који су уприличили промоцију у Прајд инфо центру, под називом Розе пламен наше литературе – сусрети српских и словеначких књижевника/ца.

Овом приликом своју поезију и приче су читали Весна Липоник, Гашпер Малеј, Урош Прах, Наташа Сукић, Сузана Тратник, Јасна Димитријевић, Бојан Кривокапић, Жељко Лучић и Срђан Миљевић.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/kvir-poezija/