LABORATORIJA ZVUKA – DUBOKO U TEBI

Oduvek je Novi Sad imao neki poseban šmek za muziku, onako, uz ne previše brzog ritma, u skladu sa mentalitetom većine, raspevano, šansonjerski više manje, sa smislom specifičnog oduška za novu muziku
i prijem istih, blagom zadrškom za potvrdu raznoraznih novotarija i umerenoj distanci ka nekom novom vremenu što nudi prekrajanje muzičkih stilova, bez da se to zove novi talas, pank ili je u pitanju samo
posebna varijacija rokenrola. Čarobnost grada kulture i evropske prestonice iste, iznedrio je u svom bogatom, no često i neshvaćenom, opusu novog talasa, pored Pekinške Patke, i Laboratoriju zvuka.

Glavni nosioci pomenutog benda osnovani su od strane braće Vranešević, Mladena i Predraga, koji su svoje prisustvo, na tadašnjoj muzičkoj sceni bivše nam domovine, kalili pre svega kroz filmsku muziku tokom sedamdesetih godina prošlog veka, da bi krajem istog osnovali grupu, kako god se činilo, neobičnog zvuka i interesantnih, a svakodnevnih, tekstova, pod prostim imenom Laboratorija zvuka.

Njihov singl Ska-kavac je zašo u rukavac postao je 1981.godine veliki hit širom tadašnje Jugoslavije, novi talas je bio u ekspanziji, ali je velika popularnost bila i ska muzike, tako da su braća Vranešević pomenutu numeru odradili u ska maniru, a što su ih zbog toga mnogi svrstavali u bend koji neguje ska muziku. Lično, nikada se ne mogu složiti sa tim navodima, jer suditi na osnovu jednog opusa grupe, ma kako mali bio,
samo na osnovu par numera, a ne uzeti kompletno delanje benda, zavaravanje je samog sebe, a zatim i drugih. Za mene je Laboratorija Zvuka uvek bila klasičan rokenrol bend, sa specifičnom muzikom, posebnim efektima i tekstovima koji su bili prilagodjeni jednom vremenu i stasavanju sasvim običnog čoveka u savremeni ljudski lik.

Sa nekoliko albuma i par singlova, našli su svoje mesto u istoriji roka na ovim našim prostorima. Za to su se izborili radom, neiscrpnom energijom koja se uvek očitavala sa lica braće Vranešević, a posebno kroz njihovo muziciranje za decu. Kad god pomislim na dečju seriju Poletarac, pomislim i na Laboratoriju. Bili su to, itekako, obrazovani muzičari koji su mogli svirati sve, a tako je i bilo. Svirali su od klasičnog rokenrola, preko novog talasa i rokabilija, do numera odradjenih u ska maniru. Ne zaboravite da dobra muzika je uvek dobra muzika, nevezano za pravac, vrstu muzike, a, verujte, ni za dob iste. Neke numere i albumi, što su stariji, bolje zvuče. Ili to vlasnike sećanja samo nostalgija vara i krade. Ne znam, ostavljam čitaocima na utisak.

Drugi album Laboratorije, Duboko u tebi, izašao je u januaru 1982.g. Prošlo je punih četrdeset godina od izdanja pomenutog vinila. Album je uradjen u klasičnom maniru roka, sa pregršt primesa rokabili elemenata i veoma, veoma, zanimljivim tekstovima. Dve numere su odskočile sa albuma i to Duboko u tebi i Zaboravljena draga. Odnosno iste su bile veoma popularne i često puštane na svim radio stanicama u zemlji.

Odlika tekstova pesama na albumu ide od šaljivih, nežnih, ljubavnih do angažovanih za ono vreme za koje se oduvek misli da je bilo neko srećno doba. Možda gledano sa neke distance je i u redu, ali u kontekstu sadašnjih zbivanja, počev od devedesetih godina na ovamo, sam taj napor da se prikrije tzv. angažovani tekst u nekom obliku, tek ovlaš istakne deo teksta kojim se kritikuje jedno zatečeno, a zatim i nadogradjeno i nedorečeno, stanje u društvu. Sve kroz šalu i dozvoljenu polemiku. To malo ogledalce je prisutno i kod braće Vranešević, ne tako kao kod nekih drugih nosilaca novog talasa, ali na dozimetru drugačijih shvatanja, svakako je bila i Laboratorija.

Laboratorija je bio bend kroz koji je prošlo dosta interesantnih ličnosti i muzičara. Bili su ozbiljni i posvećeni svom poslu. Njihovi scenski nastupi bili su neobični u smislu da su svoje muziciranje potkrepili i neobičnim gostima na sceni (primer šampion u bodi bildingu Petar Čelik i slično). No, pre svega braća Vranešević bili su sjajni muzičari. Kada slušate njihove radove osećate kako muzika jednostavno pliva kroz neki prostor koji nije omedjen ni na koji način, gde sloboda pokreta i misli ne uljujkulje vašu želju za mirovanjem, već traži da posvetite celog sebe u slušanju, pa i gledanju, njihove muzike.

Poslednji album su izdali 2006. godine, a tada su i prestali sa radom. Možda tri albuma i dva singla, što čini muzičku zaostavštinu grupe, ne izgleda kao bogati opus neke grupe koja je zvanično trajala skoro osamnaest godina, ali su svakako bili itekako prisutni na zvaničnoj rok sceni ovoga podneblja, kroz serije, filmove, predstave. Mladen Vranešević odavno nije sa nama, ali njegova muzika i doprinos istoj još uvek lepo zvuči. Ako zaista želite sebi da dočarate muzičku suštinu Laboratorije Zvuka, ona se ogleda u svom punom sjaju baš na albumu Duboko u Tebi. Oslušnite pažljivo i možda otkrijete sve te dubine koje skrivene nosite u sebi samom. A da i ne znate…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/laboratorija-zvuka-duboko-u-tebi/