Петровац на Млави био је домаћин наставка сезоне у Лиги млађих категорија РС Централне Србије и КиМ, у којој се такмиче и рукометаши до 12 година (М12). Међу најзапаженијима били су Лавићи из Смедеревске Паланке, који су и овога пута показали свој препознатљиви квалитет и потенцијал.
Захваљујући сарадњи са клубом Морава из Велике Плане, млади паланачки рукометаши наступају под именом Мораве, али у дресовима Лавића. Овај договор омогућава Планјанима да испуне обавезу прописану за сениорске екипе – да имају и млађу такмичарску селекцију.
Паланчани су у Петровцу на Млави остварили значајну победу против екипе Паланке резултатом 23:9, док су у другом мечу поражени од екипе Смедерева резултатом 15:23.
Млади рукометаши настављају да граде искуство и форму, показујући да се у Смедеревској Паланци развија нова генерација талентованих играча.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: СКАНДИНАВЦИ СУ БЕЗ СТРЕСА И НАЈСРЕЋНИЈИ СУ!
Погледајте зашто су Скандинавци најсрећнији људи на свету.
Сви знамо да скандинавске земље из године у годину предњаче на глобалним ранг-листама среће. Али то није зато што су откриле тајну формулу или зато што у ваздуху постоји нека посебна врста серотонина. Разлог је у њиховим навикама — малим, свесним изборима утканим у свакодневицу, који тихо подупиру њихово благостање, чак и када тама влада пола године.
1. Прихватају једноставност
Скандинавци су мајстори минимализма. Не у смислу стерилних белих станова са Инстаграма, већ у духу принципа: „Не треба ми десет варијација исте ствари.“ Њихови домови, гардеробери, па чак и друштвени живот одишу смиреном сведеношћу. Цене функционалност и квалитет више него квантитет.
Мање ствари доноси већу менталну јасноћу — и то није случајно. Истраживања еколошке психологије показују да неред повећава ниво кортизола и доводи до менталног умора. Скандинавски одговор је да се поједностави оно што је под контролом како би се направило места за оно што је заиста важно.
2. Дају приоритет природи
Ако сте икада срели Швеђанина или Норвежанина, приметили сте једно: они обожавају природу. Киша, снег, ветар — они и даље излазе у шетњу. За то имају и реч: фрилуфтслив („живот на отвореном“). То је веровање да боравак у природи није луксуз, већ потреба.
Не чекају савршено време, праву одећу или викенд. Једноставно изађу. Ова повезаност с природом, подсећање да се живот креће у циклусима, доноси посебну, приземну радост коју ниједан екран не може да замени.
3. Стварају удобност
Можда сте чули за хyгге — данску реч која означава „угодну, топлу атмосферу и заједништво“. Делује као маркетиншки трик, али није.
То је упаљена свећа хладног јутра, чинија топле супе са пријатељем, или књига под ћебетом без трунке гриже савести. Ситнице које, ипак, праве огромну емоционалну разлику. Поента није романтизовати удобност, већ схватити да она није луксуз, већ начин да се напуните енергијом и живите боље.
4. Верују својој заједници
Ово је можда најтежи део за поновити. Скандинавске земље имају необично висок ниво друштвеног поверења — у владу, комшије, чак и странце. Видећете бебе остављене у колицима напољу док родитељи пију кафу унутра. Људи поштују саобраћајна правила чак и без камера.
Поверење се гради деценијама, кроз праведност и заједничку одговорност. Оно ствара невидљив јастук психолошке сигурности. За разлику од многих западних друштава, где владају хипериндивидуализам и стална опрезност, Скандинавци показују да се ниво стреса знатно смањује када људи верују једни другима.
Поверење је можда један од најпотцењенијих „трикова за срећу“.
5. Одржавају равнотежу између посла и приватног живота
Посао је важан, али није смисао живота. Раде мање сати него већина развијених земаља, а ипак имају високу продуктивност. Зашто? Због фокуса и јасних граница. У Данској људи заиста одлазе с посла на време, јер знају да живот постоји и ван канцеларије.
У Шведској је идеја лагом — „таман довољно“ — дубоко укорењена. Ни превише, ни премало. У култури која велича прекомеран рад, скандинавски приступ делује као тиха побуна. Али можда су баш зато срећнији: схватили су да равнотежа није лењост, већ мудрост.
6. Једу пажљиво
Скандинавска исхрана заснива се на интегралним житарицама, коренастом поврћу, махунаркама и бобичастом воћу. Све је једноставно и сезонско. То је вид поштовања — према природи, локалним производима и сопственом телу.
Оброци су без журбе. Људи једу заједно, разговарају и не комбинују храну са другим активностима. Спор ритам обедовања подсећа да начин на који једемо одражава начин на који живимо. Ако журимо док једемо — журимо у свему.
7. Цене једнакост и правичност
Скандинавска срећа није само индивидуална — она је структурална. Та друштва почивају на једнакости: од образовања и здравства до родне равноправности и родитељског одсуства.
У свакодневном животу то значи мање такмичења, мање процењивања по статусу и више осећаја припадности. Постоји чак и принцип Јантелаген („Јантеов закон“), који обесхрабрује хвалисање и подстиче заједничко благостање.
Такво окружење смањује стрес, завист и осећај изолованости — највеће непријатеље среће.
8. Не теже савршенству
Перфекционизам је постао глобална епидемија, али Скандинавци га углавном одбацују. Финска реч сису описује њихову филозофију: тиху, истрајну отпорност. Не ради се о беспрекорним резултатима, већ о искрености и издржљивости.
Прихватањем несавршености живот постаје лакши, реалнији и испуњенији.
9. Озбиљно схватају одмор
У већини скандинавских земаља законом је прописано најмање четири до пет недеља одмора годишње — и људи га заиста користе. У јулу се затварају читаве канцеларије. То није лењост, већ улагање у ментално здравље, односе и креативност.
За разлику од култура у којима се неискоришћени одмор сматра врлином, Скандинавци знају да срећа не долази из преоптерећености, већ из одмора. Одмор није опција — то је њихов темељ благостања.
10. Цене мале, искрене везе
И најједноставнији, али можда најважнији принцип: људска повезаност. Док остатак света скролује друштвене мреже, Скандинавци дају предност дружењима уживо: вечерама, породичним шетњама, разговорима без журбе.
Усамљеност је глобални проблем, али север је успео да се одбрани малим, доследним ритуалима заједништва. Постоји финска изрека: „Срећа је имати некога с ким можеш да пијеш кафу.“
Радост није у спектаклу, већ у припадности. Не у лајкова, већ у људима.
