Такве анкете, навели су из НБС, заправо су креирали криминалци, који се оглашавају на лажним профилима пословних банака, под њиховим именом и логом а циљ им је да се од грађана прибаве подаци који ће криминалцима омогућити приступ рачунима грађана преко апликације електронског и мобилног банкарства.
Народна банка Србије је у претходним данима утврдила лажне анкете у којима се од грађана тражи да доставе четири последња броја картице, податке с корисничког налога електронског или мобилног банкарства, укључујући и шифру, као и да проследе поруке које садрже активационе кодове за приступ електронском банкарству, наводи се у саопштењу централне банке.
Додаје се да након што путем анкете добију ове податке, криминалци могу да користе платне инструменте грађана и обављају трансакције њиховим новчаним средствима, а да грађани постају свесни преваре тек када им стигне порука о задужењу рачуна.
НБС апелује на грађане да се воде логиком и никако не одају своје податке другим лицима и да знају да ако њихова пословна банка има намеру да им уплати одређена новчана средства, она већ има податке о њиховом броју рачуна у тој банци, броју картице, као и друге податке.
Сигурносне шифре које банке достављају грађанима за коришћење платних инструмената, картица и електронског односно мобилног банкарства (ПИН картице, активациони кодови, СМС поруке с кодовима за извршење трансакције), као и сигурносни подаци које грађани након тога сами креирају (шифра за приступ налогу електронског банкарства, измењени ПИН картице), познати су искључиво власнику рачуна и грађани не би требало да их прослеђују никоме, укључујући и лица која се представљају као представници њихове банке, навели су НБС.
Корисници платних картица или апликације електронског односно мобилног банкарства би требало да знају да банка такве податке од њих никада неће тражити путем друштвених мрежа или анкета, а посебно неће за такве информације нудити новчану награду.
Грађанима који су можда већ попунили сличну анкету из НБС саветују да се без одлагања јаве својој банци и блокирају даље коришћење картице или апликације електронског односно мобилног банкарства.
Након што сте обавестили банку о злоупотреби, даљи ризик извршења трансакција прелази на банку која вам је издала платни инструмент, истиче се у саопштењу Народне банке.
