– Један од циљева је да имамо диверзификоване и алтернативне правце и изворе снабдевања енергентима, а поготово за гас и нафту од којих смо увозно зависни.
По њеним речима, очекује се да ће у марту или априлу, после проба, почети да ради трећи нови термоблок у Костолцу , што ће бити прво производно енергетско постројење у Србији после скоро 40 година, као и да се припреми документација и заврше преговори о финансијском аранжману за изградњу веома важне реверзибилне хидроелектране Бистрица, али и за градњу гасне интерконекције до Северне Македоније.
– Прошла година је и даље била изазовна за енергетски сектор Србије и већине земаља у Европи, али задовољна сам, пре свега тиме што смо дочекали зиму спремни и имали залихе гаса на рекордном нивоу. Залихе износе 609 или 610 милиона метара кубних, а биле су и веће на почетку грејне сезоне. Имамо у последњих пет, шест година сигурно рекордне акумулације воде. То је, наравно, захваљујући доброј хидрологији, а и радили смо на томе да обезбедимо заиста довољне количине угља на депонијама у случају да се нешто непредвиђено деси и да наше термоелектране раде стабилно”, навела је она.
Говорећи о променама статуса ЕПС-а и прелазак из јавног предузећа у акционарско друштво и реформама унутар ЕПС-а планираним ове године, Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да је ЕПС остварила историјски резултат због одређених услова, али да треба и даље да се ради на смањењу трошкова кроз оперативно и финансијско реструктурирање.
– Промена правне форме је омогућила, пре свега, професионализацију менаџмента, али и надгледање рада извршног одбора и генералног директора, уз постављање надзорног одбора, који чине људи са искуством из иностранства и из земље – рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић. – Кренули смо у трансформацију предузећа пре свега с циљем да га оснажимо, да буде ефикасније, продуктивније и профитабилније. И даље треба водити рачуна о ликвидности, како би се одржало на задовољавајућем нивоу. ЕПС остаје у државном власништву и никада није било другачијег плана, нити интенција Владе Србије, нити државног врха, то уопште није била тема о којој се разматрало.
Министарка је напоменула да су на глобалном тржишту цене мало варирале, али да се свакако не могу упоредити са оним из 2022. године, да се радило на томе да структурно поправимо наша енергетска предузећа, а започета је реформа ЕПС-а, највећег државног предузећа, која ће се наставити и ове године и која је изузетно битна за стабилност нашег енергетског система, али и за целу привреду Србије.
– Такође, то предузеће ће завршити са историјским најбољим резултатом у претходне две деценије, али још доста посла остаје што се тиче реформе ЕПС-а, које се, пре свега, односе на боље планирање и реализацију инвестиција – навела је министарка.
По њеним речима, инвестиције у свим секторима – од производње електричне енергије до гасног сектора, нових складишта гаса, градње нових гасних интерконекција и те како су потребне, а у 2023. доста тога је и урађено и на том плану. Она је подсетила да је завршена изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска и пуштена у пробни рад, што је од великог значаја за диверзификацију извора снабдевања.
– Радићемо интензивно на припреми пројекта нафтовода између Србије и Мађарске, што ће нам дати додатан правац снабдевања, а не само ослањање на нафтовод ЈАНАФ у Хрватској, где, у зависности од геополитичке ситуације, можемо да западнемо у одређене потешкоће. Очекујем да ћемо ове године завршити и пројекат одсумпоравања на термоелектрани А у Обреновцу, што је јако важно за заштиту животне средине, а наставићемо и с пројектом одсумпоравања у термоелектрани Б у Обреновцу – рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка енергетике очекује и да ће ове године бити завршени преговори и започета изградња једног гигавата нових соларних електрана у власништву ЕПС-а.
– То је од стратешког значаја за енергетску транзицију и нове изворе зелене енергије – рекла је министарка.
Дневник
