Najteže je kada se krene u osvajanje sopstvene slobode. Ista
podrazumeva ne samo telesno oslobodjenje, već nesputano otelotvorenje
duha i misli. Prebeg od stvarnosti predstavlja put kojim se ide u
ovostvarnom svetu, a onaj željeni, a često i nikada posećeni, počesto zna
da se zagubi sa mape nedosanjanih snova.
Srdjan Gojković Gile i njegov Električni Orgazam, manje više,
uspešno gaze rokenrol preko četrdeset godina, koliko neostvarenih
sloboda tinja u njemu, on sam jedini zna, a nema razloga da ne bude
zadovoljan svojom karijerom, doduše nikada na samom vrhu muzičkih
dešavanja na prostoru koji živopisnim sjajem razbuktava maštu svih
onih koji vole tu vrstu muzike, ali je uvek tu negde blizu. Orgazam je
bio i ostao sjajan klupski bend, možda nije za stadionske prostore i
kojekakve arene, ali je svakako ostavio zamašnog traga u rokenrolu. Ne,
ne mislim na numeru Igra Rokenrol Cela Jugoslavija, nekako mi previše
pučki deluje iz jednostavnog razloga što se ista svira svuda, od lakih
zabava, svadbi, pa do sportskih manifestacija. Ima tu mnogo, mnogo,
boljih numera koji svojim porukama zrače mnogo više no pomenuta
numera. Pokazavši da je sa prvim albumima probio led, počevši od
Paket Aranžmana, Lišće Prekriva Lisabon, pa do interesantnog odabira
pesama na Les Chansones Populaires, sve do poslednjeg albuma Gde
Smo Sad, ne može im se poreći i istrajnost, ali i trajnost. Spojivši talenat
sa radom, ali i sa ljubavlju da si u nečemu, ne što moraš, nego što voliš,
Gile je pokazao da mikro sloboda uvek može biti poenta svemu onome
čemu svaki čovek kao jedinika stremi. Ili bi barem trebalo.
Upravo ove godine bend je rešio da, pored ponovne objave vinila,
uradi i koncertnu promociju albuma Les Chansones Populaires i tako
obeleži četrdeset godina od izdavanja ove zanimljive gramofonske
ploče. Ono što su svirali Dorsi, Bitlsi, Stonsi, Grand Fank, Bouvi, T.
Reks, Elvis, Velvet Andegraund, bend je usnimio i izveo na svoj način.
Pored Gileta, izuzetno uspešno je otpevao vokale i Ljuba Djukić, a o
njegovom umeću za klavijaturama ne treba trošiti reči. Da, bez obzira da
li je reč o orguljama ili prefinjenim taktovima klavira, neka opuštenost
izlazi iz njega, a na drugoj strani kao da se vatre po oblacima pale. Za
bubnjevima je bio Piko Stančić, jedan od najboljih bubnjara osamdesetih
godina prošlog stoleća, ne samo zbog svoje markantnosti, nego zbog
osobenog načina na koji udahnjuje život bubnjevima i ostalim
udarajkama. Tadašnji Jugoton i njegov muzički urednik Siniša Škarica i
te kako su znali šta rade, tako da je album sasvim solidno prošao kod
publike, po tadašnjim merilima, a koja su svakako bila kud i kamo
rigidnija nego sada, iz prosto razloga što je i sama publika bila
zadovoljna odabirom numera i prezentacijom istih od strane benda.
Popularne Pesme, ostale su i sada neupitno štivo za sve mlade rokere i
one koji žele da se osećaju svežim, ako ništa drugo, ono u mislima
svojim.
U takvoj slavljeničkoj atmosferi Električni Orgazam je održao
koncert u subotu 25. novembra u Punk Rock Cafeu u Smederevskoj
Palanci, jednoj od retkih riznica takve muzike u manjim gradovima.
Klub je bio pun na granici izdržljivosti samog prostora, a kako i ne bi
kada su dogadjaju prisustvovali mnogi zaljubljenici u rok muziku iz
obližnjih gradova, na žalost sa manjom istorijom rok kulture, no što je
ima gradić na Jasenici.
Bend je pored svojih najpoznatijih numera, svirao i pesme sa
slavljeničkog albuma. Naravno da je publika iste lako razaznala i fino
prihvatila. Koliko su prisutni uživali u muzici poznatog benda, Gile i
Orgazam su takodje ostavili deo sebe na maloj sceni Punk Rock Cafea,
videlo se da je i njima osobito zadovoljstvo što sviraju, neusiljeno,
nenametljivo i pre svega veselo, kao da na početku zime žele da zagreju,
po godinama raznovrsnu, publiku ispred scene. I uspeli su u tome. Od
prve do poslednje numere publika je učestvovala u horskom nadmetanju
sa Orgazmom stavljajući im do znanja da oni nisu samo gosti, već deo
njihovog odrastanja, a sada i življenja, odnosno svakodnevnice, ma
kakva ona bila. Bend je umeo da uzvrati i još jednom iskaže da nisu
tezgaroši, no pravi plodovi iznikli iz poštenog, dobrog, starog rokenrola.
Nakon prošlogodišnje svirke na istom mestu, gde su, opravdano
okasnelo, obeležili jubilej postojanja, ovog puta oda rokenrola bila je
usmerena na ponovno prisećanje albuma Les Chansones Populaires.
Demonstrirali su još jednom da rokenrol nema tamnice i granice,
da ne postoji misao istoimenog koja može biti zatočena, odnosno da iz
slobodnih ljudi zdrava misao odzvanja, a time se i samo bolje društvo
gradi. Gile i društvo su još jednom dokazali zašto su tu gde su, u srcu
svih onih koji vole dobri, uvek mladi i preko potrebni, rokenrol. Hvala
im za jedno uspešno veče i vidimo se ponovo na istom mestu, dogodine,
razlog će se već sam od sebe naći. Živeli!
Miodrag Marković
