LETNJA BAŠTA BIOSKOPA PRVI MAJ

Poslednji film koji sam odgledao u letnjoj bašti bioskopa bio je, te daleke 1988. godine, Kišni Čovek, sa Dastinom Hofmanom i Tom Kruzom. Nakon toga gotovo se i ne sećam da je i bila neka projekcija u istom, a nakon početka urušavanja zdanja dugi vremenski period nikakvih dešavanja u njemu nije bilo, ponajmanje kulturnih. U poslednjih par godina, nekadašnja bašta letnjeg bioskopa malo je sredjena, tako da je u nekoliko zadnjih zima pretvorena u klizalište. I to je svakako pun pogodak. Sasvim komotni prostor u nekim drugim godišnjim dobima može fino poslužiti za raznorazne manifestacije, pa i za koncerte. Bašta ima krov, nema više iznad sebe, kao nekada, zvezdano nebo, ali to ni u kom slučaju ne umanjuje ni uticaj ni značaj objekta.

Za protekle prvomajske praznike u gore navedenoj bašti održan je Rokenrol uranak pod pokroviteljstvom Opštine Smederevska Palanka i Punk Rock Kafea. Za sve ljubitelje rokenrola pun pogodak. Nosilac dvodnevnih nastupa je svakako zagrebačko Hladno Pivo. Prava pank rok grupa koja, pored sjajne muzike, pleni i neobično aktuelnim tekstovima. Bend gotovo 35 godina hara ovim prostorima i o kojem je manje-više sve rečeno. Drugog dana glavna grupa su bili Kanda Kodža i Nebojša. I o njima se poprilično zna bar na ovim našim prostorima. Kao predgrupa nastupio je domaći bend Jadac.

Ljudi su gladni svirke, neka bude i ozbiljnog rokenrola, kao što je najavljeno pred manifestaciju, mada to nema veze sa ozbiljnošću istog, odnosno ili ga ima ili ga nema, tako da se popriličan broj, što pravih ljubitelja roka, što radoznalaca, a znam da je bilo i onih koji bi samo da ubiju vreme, okupilo u gore pomenutom zdanju. Užitak je bilo, recimo, pevati zajedno sa Miletom Kekinom i Hladnim Pivom. Medjutim, oni su, po meni, i zvučali i scenski nastupili, baš onako kako inače sviraju, tako da nije bilo nikakvog iznenadjenja.

Ono što je mene poprilično ugodno iznenadilo je nastup domaćeg benda Krigeri. Na više nego pristojnom ozvučenju, gde se razložno mogla čuti gitara, bas i bubnjevi, a za razliku od poslednjeg mog slušanja pomenutog benda, vokali su se fino i razgovetno odvojili, tako da je bend koji je nastupio u kompletnom sastavu sa dva vokala, čarobnjakom na gitari Brankom, koji me je povremeno zvučno podsetio na Alvin Lija iz Ten Years After po brzini svirke ( na momente sam pomislio da ima želju da prosto pojede gitaru), te suviše mirnim čovekom na bas gitari i perfekcionistom od ritma na bubnjevima.

Bez ijednog suvišnog tona, Krigeri su obradili na svoj način numere raznih rok izvodjača sa ovih prostora, a neke su i doradili tako da te numere i bolje zvuče no originali. Sviraju mnogo brže, zvuk im je čvršći i nema praznog hoda u toku svirke. Sat i po su itekako držali pažnju zaokupljene lagano dolazeće mase ljudi na glavni dogadjaj te subotnje večeri. Ko pamti singlice na 45 obrtaja, ima utisak da su songove koji su pušteni na 33,1/3 obrtaja, odsvirali, ne samo na 45 obrtaja, nego neke delove numera i na 78 obrtaja.

Utisak je da se lako prepoznaje to što oni sviraju, ali je uradjeno na jedan drugačiji način, sem teksta i osnovne muzičke podrške, sve je nekako različitije u odnosu na original. Počesto i lepše. Što se vokala u bendu Krigeri tiče, nikakvih zamerki nema. Momci su pevali iz srca, videla se velika želja da se pred domaćom publikom da sve od sebe, a u pojedinim trenucima mislim da su i prevazišli svoje glasovne mogućnosti gotovo do bljeska visokih tonova u stilu Roberta Planta i Cepelina, naravno na njihov, domaći, način. Svaki ton, svaki glas, bio je razumljiv, muzički čitljiv i agresivno nenametljjiv, ali prisutan.

Za razliku od Hladnog Piva, meni su vokali Krigera bili jasni i precizni, odnosno lako prijemčjivi. E, sada, da li su na istom ozvučenju klavijature delom upile Miletov vokal, te je on bio u istoj razini sa basom i nosećim ritmom, pa je manje došao do izražaja nego inače (poredjenje sa koncertom na beogradskom Tašmajdanu prošlog leta).

Neću reći da su kao predgrupa zagrepčanima dali pravi rok štimung, ali njihova uvertira me je, po kazivanju čak i starijih od mene, podsetila na koncert Deep Purpla 1975. godine u beogradskom Pioniru. Ispred moćnog benda u muzičkom naletu, nastupili su kragujevački Smak i Radomir Mihajlović Točak. Po nekim kazivanjima Gilana i Blekmura, bolje i da nisu. Zato je izmedju dva benda napravljena malo duža pauza nego što je predvidjeno, a sve radi smirivanja strasti.

Muzička strast je jedno, kvalitet je drugo, a želja za odličnom svirkom je nešto sasvim treće. Krigeri, kao pravi ratnici, imali su to poslednje aprilsko veče, sve u sebi, tri u jedan. Strastvenu želju za vrhunskom svirkom i cele sebe su dali. Onako pošteno, bez da su se poštedeli imalo. A mogli su, ipak su oni bili samo predgrupa. Ali, ja ih tako nisam doživeo.

Pozdravljam manifestaciju u celini sa napomenom da je ovo grad koji zna šta je rokenrol, koji je oduvek imao, a Bogu hvala tu su još uvek, muzičare koji imaju šta i da pokažu. Ovaj puta imali su i kome.

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/letnja-basta-bioskopa-prvi-maj/