Postoje koncerti koji se više gledaju, no slušaju. Uticaj MTV na video
produkciju je silan toliko da, ako treba, izvrši i opstrukciju zvuka u korist video
spota, tog opsesnog šareniša ispred očiju sludjenih fanova. Treptaj oka nije
dovoljan za fasciniranje mladih duša željnih dobrog provoda i minorne edukacije
lepotom zvuka istih. Bitan je spektakl. Osavremenjavanje cirkuskih jahačica sa
početka prošlog stoleća, nastavilo se kroz raznorazne starlete i pevačice više no
sumnjivog kvaliteta glasa, od sredine osamdesetih pa sve do današnjih dana. Ko je
ikada bio u cirkusu, onom pravom, zna o čemu pišem. Bogatstvo samog vokala
odavno je ustuknulo pred raznoraznim miksevima, video obradama i tzv. scenskim
nastupom izvodjača. Naravno da ni izgled istih nije bio zanemarljiv, tako da u
oskudno nabacanim krpicama uspeh nije izostao, uz adekvatnu dozu upornosti i
pristanka na sve, te uz malo sreće, kako bi se iz osrednjih vokala doguralo do
mega zvezda.
Madonina želja za uspehom osamdesetih godina, teško da se može meriti sa
bilo čim u vreme nadolaženja muzičkih spotova i besomučnog reklamiranja istih
na malim ekranima. Sa čeličnom željom i beskompromisnim stavovima da postane
zvezda, i pored osporavanja, njoj se posrećilo. Nizali su se milionski tiraži ploča i
odlično posećeni koncerti koji nikada nisu ličili na klasičnu svirku, pre su izgledali
kao povezani muzički spotovi u jedan dobar dokumentarni film sa odličnim
ozvučenjem, sjajnim plesačima i glamuroznom interpretatorkom koja je sve to
uklopila u nevidjeni scenski nastup. Vrhunski balet propraćen pop muzikom odisao
je perfektnim skladom profesionalnih umetnika u branši u kojoj su nastupali. Svaki
Madonin nastup je nesporno bio dogadjaj.
Montenegro, pored prelepih plaža i planinskih vrhova, ima i jednu poveću
ravnu površinu nasutu šljunkom na plaži Jaz, smeštenu nešto malo iznad Budve.
Tu površinu su poznatu učinili prvo Stounsi, a godinu dana posle, 2008.g. i
gospodja Čikoni, odnosno, po majci nazvana, Madona. Širom otvorenih očiju
spektaklu je prisustvovalo nekoliko desetina hiljada obožavalaca, muzičkih
zaljubljenika, ali i onih koji zalutaše tu, na ovaj ili onaj način. Bio je 25. septembar
i sezona se završavala. Na najefektniji mogući način. Naravno, ko god je mislio da
Madonu može videti na okolnim plažama uoči koncerta, bio je u teškoj zabludi.
Njena visost se spustila i vratila sa scene helihopterom u budvanski hotel
najimućnijih Splendid.
Naravno da Madona nije nastupala iz ljubavi prema prostorima našim, tako
da je spektakl koštao, kažu tadašnji upućenici u tokove novca, 5,3 miliona evra.
Sitnica. U odnosu na sadašnje cene nastupa i jeste poprilično jeftino. Sve do sada
izneto nije nepoznato prosečno informisanom gradjaninu sa ovih i sličnih prostora.
Znam da znate sve što je gore navedeno, sem jedne, od raznoraznih običnih,
minornih pričica. Običnih, a opet onih koji se pamte.
Naime, jedna Biljana, sasvim obična i pristojna devojka, te godine kada je
Madona nastupala na Jazu, kao i inače nekoliko prethodnih, a i nadolazećih,
godina, radila je po restoranima i barovima na Jazu i okolini. Od restorana u kojem
je tog leta radila, do mesta gde se održavao koncert (čitaj spektakl) je svega
stotinak metara, ali su poslodavci, više i ne znam kako, odlučili da prodaju pivo i
ostale alkoholne tričarije na koncertu, tako da se i njihov štand našao u nekom
ćošku prostora na kome se odigravala vanvremenska žurka. Išlo je sve kako je
išlo, kako scenski nastup dive, tako i pivo, enormna gužva, cika, vriska i sve ono
što prati takve dogadjaje. Za Biljanu je to bilo kao i svako drugo radno veče, jer iz
ugla u kojem je bila nije mogla videti celokupnu scenu, samo delić, ali je sasvim
dobro mogla čuti Madonu. Koliko se seća, Madona je nastupila u četiri odvojena
scenska dela. Izmedju jednih od tih delova, kada je diva otišla da se na brzaka
presvuče, na desetak metara iza scene, Biljana se muvajući se ispred svog štanda i
ogromne scene, našla ispred Madone. Širom je razgoračila oči od neskrivenog
iznenadjenja, Madona je to primetila, podigla palac u znak pozdrava i požurila iza
scene da se presvuče. Biljanin iznenadjujući pogled trajao je još nekoliko
trenutaka. Posle je pričala da joj je bilo krivo što i ona nije podigla palac u znak
pozdrava, mahnula ili slično. Bio je to samo tren, možda samo delić sekunde, ali,
eto, pamti se. Koncert koji je trajao sat i četrdesetpet minuta, u Biljanino pamćenje
slila se samo ta sekunda. Da pamti i traje. Sve ostalo, gužva pre koncerta, za vreme
i posle dogadjaja, sve se zaboravi. I letnji rad po plažnim restoranima Montenegra,
pre i posle nastupa dive, sve ode niz vetar, ostaje samo ta nezabeležena i
neovekovečena sekunda u životnom prolazu jedne obične devojke i nebeske pop
dive.
Da, ova priča se svela na sekund pogleda i jedan, mahinalni, pozdrav
palcem, onako usput, jedna od najmoćnijih estradnih žena na planeti uputila je
pozdrav jednoj više nego običnoj devojci i ostavila jedno lepo trajno sećanje istoj,
po kome će svakako pamtiti, ne taj koncert, nego sve ono što je vezano za
Montenegro, Budvu, Jaz, rad i letovanja na istima, a sve je stalo samo u jedan
jedini sekund. A moglo je proći i bez njega. Ali nije. Dva ženska bića imala su tu
komunikaciju samo na tren, taj treptaj oka i palac dive u vazduhu.
Lično, nikada nisam bio fasciniran onime što radi Madona, previše mi je
meka njena muzika, nestvarni, stripovani nastupi uz bezbroj spotova, suviše
modernog baleta za moj neukus, ali ne mogu da ne priznam da u onom svetu što
ona radi pripada vrhunskom pop žanru. A da je vrhunski profesionalac to je
pokazala i iz ove male storije o pogledima izmedju nje i jedne Biljane, koja nije
verovala da ću njenu malu ličnu storiju opisati na ovaj način.
Biti veliki i biti moćan, biti slavan i svetski popularan, a ipak imati želju
pozdraviti nepoznatu osobu na tren, taj čin je za svaki respekt. A onda se i samo
trajanje slave produžava jer, možda neko odgore i vidi sve…
Miodrag Marković
