На 47 магнетних резонанци у 25 здравствених установа мора да се ради, зависно од броја апарата и кадра, од 40 до 60 прегледа недељно више и да то, уз редован рад, буду пацијенти са листе чекања.
То је налог који су директори установа добили од министра здравља Златибора Лончара, пре него што је 2. децембра укључена апликација путем које се у реалном времену прати учинак сваке установе. Када је јуче „подвучена црта“, показало се да је у првој недељи, закључно са 8. децембром, од планираних 1.100 урађено 1.500 прегледа, потврдио је за „Новости“ професор др Зоран Радовановић, саветник министра за област радиологије.
Установе које су досад радиле у другачијем режиму, увеле су и другу смену, а „магнети“ раде и суботом и недељом. После „скидања“ листи за скенер, на реду су оне за магнетну резонанцу, на којима је уписано око 25.000 пацијената.
– Ти спискови нису скроз валидни, јер сад, када их позовемо, уочавамо да су неки пацијенти већ урадили преглед, или нису оставили контакт телефон. – План је да се листе месечно смањују од 4.000 до 5.000 уписаних, наравно уз прихватање новоупућених. Том динамиком до априла бисмо укинули спискове за магнетну резонанцу и прешли на редовно заказивање прегледа унутар месец дана.
Увођење друге смене и рада викендом, како каже проф. Радовановић, радиологе и техничаре не излаже ризику, јер на „магнетима“ нису у зони зрачења, као рецимо када се раде прегледи рендгеном или скенером.
– У здравству Србије имамо 276 лекара радиолога који су едуковани да интерпретирају налазе и 261 техничар који ради прегледе – каже проф. Радовановић.
– Увођење Националне медицинске платформе за превентиву и дијагностику – НМППиД омогућава нам сада рационалнији рад у радиологији, јер лако можемо да укључимо радиолога из Београда или другог већег центра да очита снимке пацијената у мањим срединама, где можда нема довољно едукованог кадра за интерпретирање резултата са „магнета“.
Никола Радоман, саветник у Министарству здравља за дигитализацију, каже да ће баш ово увезивање установа у мрежу помоћи да се убрза дијагностика у радиологији:
– Систем који је постављен и који је централизовао рад на одељењима радиологије створио је могућност да се притисак и чекање на преглед мултислајсним скенером потпуно укине у јако кратком року. Чак и најкомплекснији дијагностички апарати, магнетне резонанце су као део централног система, повезане између установа и најбољи радиолози већ раде удаљену дијагностику за више установа истовремено. Огроман бенефит створен је и великом количином података који се чувају на централној локацији, како дигиталних радиолошких слика, тако и радиолошких извештаја који су написали радиолози из више од 180 установа које се налазе у систему. На овај начин је створена велика база знања која омогућава квалитетну едукацију нових кадрова, нових специјалиста радиологије.
У РИС, односно Радиолошки информациони систем, који је само један део Националне медицинске платформе за превентиву и дијагностику, током претходне и ове године, написано је око 4,5 милиона извештаја лекара.
– На централној локацији РИС је више од 8.175.000 радиолошких студија. То су огромне база знања за статистичке обраде. Централизација података и дигитализација радних токова пружа здравственим установама могућност читања радиолошке грађе „на даљину“, такозвану телерадиологију, чиме се знатно утиче на смањивање листе чекања пацијената за очитање снимака. Такође, пацијенти се непотребно не зраче и не снимају више пута у случају да је иницијално снимање урађено у једној установи, а очитање је потребно у другој услед недостатка радиолога у првој, што је присутно нарочито у мањим руралним срединама – објашњава Радоман.
Пројекат Националне Медицинске Платформе за Превентиву и Дијагностику је један од највећих пројеката дигитализације урађених у претходном периоду, каже Никола Радоман. Део тог система је и портал еЗдравље.
– За време ковида потенцијал електронске комуникације је масовно био прихваћен тако да досад имамо више на од 1,7 милиона регистрованих корисника портала – каже Радоман.
Министарство здравља објавило је јуче да је у болницама у Србији у току протекле недеље урађено 419 ортопедских операција, кука и колена, и 633 операције катаракте, а урађено је и 429 коронарографија. Како се прецизира, од почетка интензивног рада на решавању листа чекања урађено је укупно 4.176 операција кука и операција колена, 5.935 операција катаракти, 2.621 коронарографија.
alo.rs/dnevnik.rs
