МАРИЈИНО ОТВОРЕНО ПИСМО ОСОБЉУ БОЛНИЦЕ „СТЕФАН ВИСОКИ“ У ПАЛАНЦИ

Од Марије Николић смо добили једно лепо писмо којим жели да се захвали и пружи подршку особљу ОБ „Стефан Високи” у Смедеревској Паланци. Лепо је да је неко нашао за сходно да похвали рад и труд медицинског особља, обзиром да су најчешће најгласнији они који су доживели неку непријатност из разноразних разлога. Писмо вам преносимо у целости.

Отворено писмо подршке болници „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци.
Ја сам Марија, мама једног великога дечака и једне малене девојчице због које вам ово и пишем. 18.09.2021. године у Смедеревској Палаци у 11:15 часова родила се Настија са 1700 гр. и 43 цм.
То није килажа коју желите да чујете на рођењу детета,као ни речи инфекција, леукоцити,ЦРП, инкубатор,пратимо је,малена је…али ја сам их чула.
Цела моја трудноћа се водила као нормална,уредна трудноћа, очигледно да то није била али сада нећемо о тим данима нити тим лекарима сада ћу вам писати о оним другим који раде свој посао,који воле свој посао и о тиму људи који ради са њима.
17.09.2021.  добијам упут за болницу јер сам „ушла“ у 9 месец, сва опуштена одлазим 18.09.2021. у 9 часова на рутински ЦТГ у болници, докторка Ивана Лешевић гледа резултате,уредни су нема контракција и почиње ултразвучни преглед. И ту почиње моја прича. „Беба је ситна“ „Нема плодове воде“ „Зовем колегу“ то сам запамтила , све остало је као у магли, долази доктор Срђан Савић, поновни преглед, чујем речи „хитан царски рез“ али и даље не разумем што, ја немам проблема моја трудноћа је уредна покушавам да објасним али речи не излазе смислено из мене.

Сестре ме облаче у болничке ствари, исписују податке, мере, ваде крв, притисак, притисак је превисок 190/130, теше, долази лекар, не брини смири се,све ће бити у реду и онда као у фиму, сви раде као најпрецизнији механизам, анестетичар, лекари, сестре, хигијеничарке, као да плешу уз неку чудну, тиху музику, стижемо у салу,сећам се само жене испод маске која ми склања косу са лица и њеног гласа „све ће бити у реду“…

У соби сам,смејем се,добро је,сваки милиметар ме боли али добро је, кажу да је беба добро, педијатар је доноси на кратко, добро је не брините, малена је мора у инкубатор,али добро је,стабилна је.
Kо је лежао у болници зна колико су дани дуги, ко је лежао због детета зна колико су секунде дуге.

Не постоје речи којима ја могу довољно похвалити целокупан тим акушерског одељења.
За све ове дане смењивали су се др Савић, др Петковић,др Чолаковић,др Лешић…педијатри др Ћирковић,др Бенаковић, др Ристић , др Радосављевиц и сви су били максимално посвећени и љубазни, доступни и надасве људи!

За тим сестара тек не постоје довољно велике речи за њихове дуге смене,за обим посла који обављању, за децу коју остављају кући да брину о нашој,за њихову љубазност и професионализам, за сваки осмех и топлу реч,за превијену рану, зато заслужују медаљу. Јер по цео дан и ноћ су ту,јер ти не дозволе да будеш сам,јер ти помогну да устанеш из кревета, не једном него хиљаду пута, јер додају телефон да се јавиш својима, јер принесу воду, јер ноћу покривају жене у сну,јер су људи! Не смем да их набрајам у страху да макар једну не прескочим а ниједна то није заслужила, напротив за оно што раде заслужују поштовање и сваку похвалу. Знате ли колико траје њихов дан? Њихова смена? Прекратко за све што треба обавити.

Хигијеничарке болнице су тихи хероји, од јутра,до мрака,тихим кораком да никог не пробуде, као да у крпама имају неку супер моћ чисте,дезинфикују,пакују и у круг сваки дан,а опет никад нису заборавили да пожеле добро јутро, да додају тешке ствари, да се осмехну онако топло, људски!

Настија је сада Богу хвала добро, зато што је борац, зато што је тим лекара из болнице „Стефан Високи“ реаговао одмах и реаговао стручно. Зато што су сестре носиле сваку кап млека и бодриле маму, док су је хранили, купали и пресвлачили.
Зато што на свету постоје добри људи, људи који раде свој посао и хвала им на томе.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/marijino-otvoreno-pismo-osoblju-bolnice-stefan-visoki-u-palanci/