Пчеларство је у веома великим проблемима због тржишта које је срозало цене свих врста меда, а појединих, попут сунцокретовог, на испод 50 одсто од производне цене. Велики број пчелара не само у Србији, већ и у Европи и свету је затечен овом ситуацијом, не знају шта да раде и многи напуштају пчеларење. Масовно се распродају кошнице, што се може видети по великом броју огласа, каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а.
Живадиновић истиче да временске прилике, од прве пролећне, багремове паше, па до ливадске нису погодовале пчеларењу. Због тога су кошнице остале полупразне или са скромним приносима меда, којим пчелари не могу да покрију високе трошкове.
Истакао је да је због раније багремове паше принос ове врсте меда на нивоу просека, уљана репица није дала ни близу задовољавајући принос, принос липовог меда је свега 5-6 килограма по кошници, док је сунцокретова паша дала приносе на нивоу или испод просека, зависно од локације. На крају, ливадска паша је због тропских врућина трајала веома кратко и по кошници се могло сакупти једва десетак килограма меда.
Пчеле су ове тешке и неповољне временске прилике некако поднеле, али пчелари не могу и они без помоћи немају начина начина да преживе. Распродају кошнице, прелазе на стационарно пчеларење да би смањили трошкове, али то није решење јер ово пчеларење даје мање приносе. Већи утицај од суше да се драматично смањује број кошница имају ниске цене као последица хаоса на тржишту који је настао због све већих количина фалсификованог меда како на нашем тако и на тржишту земаља Европске уније које су највећи купац нашег меда, истиче Живадиновић.
Званично је објављено да 46 одсто меда који уђе у ЕУ није прави мед, а због фалсификата смањена је потражња и за најтраженијим и најскупљим медом од мануке.
