Nije da nisu bili dobar bend i pre izdanja svog trećeg albuma. Bili
su više nego pristojan hevi metal sastav. Biti dobar i pristojan,
znači biti prosečan i poslušan. Na žalost, tako se ne opstaje, ne
samo u muzičkoj kulturi, nego bilo gde. Izvesna doza
bezobraznosti, način da se drugačije iskažeš, da zazvoniš
neobičnije, da svoju životnu priču stilizuješ na jedan osoben,
prepoznatljiv i unikatan način, je ono što pali maštu, savladava
bojazan da se u tim potpaljivanjima ne sagori.
Pitate se u čemu leži tajna albuma Master of Puppets (Majstor –
Gospodar lutaka) i posle pune četiri decenije od objavljivanja u
mesecu martu 1986. godine? U svom malom remek delu
hevimetala, pokazali su koliko njihove numere mogu biti
melodične, a sa druge strane agresivne, svaka tema drži tenziju
od početka do kraja iste, snažna čista svirka, odlični tekstovi na
rubu mentalnog sloma, jednostavno svaka numera je priča za
sebe, događaj svojstven svakoj ličnosti ponaosob, no, sa druge
strane, sve one čine jednu uigranu celinu. Suptilno nas uvlačeći u
samu sebe Metallica je izgradila jedan lucidan odnos sa
slušaocem. Sve teme na albumu i sada su aktuelne.
Album otvara numera Baterry (Baterija), agresivna i sivo obojena
tema, govori o neuništivosti same baterije kao izvora moći, svako
nasilje je besmisleno, a pogotovo ako je učinjeno u cilju odmazde.
No, ukoliko je baterija, kao plod uništivosti u čovečljem karakteru,
onda se ista pretvara u raspirujući bes i uzvraća istom merom. I
tako u krug. Može li se sopstveni bes kontrolisati, jako je upitno.
Snaga je duboko u čoveku, grupi istomišljenika, tako da je faktički
neuništiva. Sam tekst je iznikao iz solidarnosti jednih prema
drugima. Klasična treš metal tema, sjajno obrađena u tih pet
minuta zanosa sa brzim,agresivnim i neobičnim rifovima.
Sledeća numera je Master of Puppets (Gospodar lutaka). Noseća
tema na albumu, dinamična, brzonadahnuta numera koja
virtuoznim solo deonicama na jedan lepršavi način gradi numeru.
Možemo li se suprostaviti sili koja teži da naše živote usmerava u
željenom cilju, bez da nas pita želimo li mi to ili ne, odnosno da li
smo spremni da svoje živote na jedan iluzoran način, prepun
nesklada, izvučemo iz kandži onih koji drže nebeske konce. Kada
se raspadne ta strastvena igra i kada se okrenu strane, sam
gospodar lutaka postaje izvor samouništenja. Kada se promene
uloge, ima li opet novih gospodara ili monopol na bol ostaje isti.
Na žalost, nije reč o moćnicima koji se mogu zauzdati, u samoj
temi je večita borba protiv narkotika, jer misleći da se može
odupreti istima, čovek biva kontrolisan od opijata. Ljudsko biće je
ono koje mora kontrolisati stvari, pa i sebe samog. U tom crnilu
ideja, borbi svih protiv svih, na kraju u areni ostajete sami sa
sobom. U osam i po minuta bespoštedne borbe Metallica vas vodi
kroz one delove svemira samo njoj znanim. Nadahnuće koje oni
vide lako može ogoreti u žestokoj vatri misli i ideja koje pronicljivo
grade onaj opstanak kroz ponuđeni žestoki, treš, taj ugodni teški
zvuk.
Treća numera na albumu je The Thing That Should Not Be (Stvar
koja ne bi trebalo biti), tema koja kao da je izvađena iz
najokorelijih srednjevekovnih kazamata. Umerenog ritma u šest i
po minuta James Hetfield i društvo lagano nižu siže priče i
dramatično naglašavajući svaku reč, pokrivaju je moćnim ritmom
kao da zaokružuju jedan bedem ispred Glasnika straha koji,
pozivajući se na bogove, stiže pred njih iz mitoloških storija sa
napomenom da čak i smrt može umreti. Nisam siguran da bi to
značilo da bi se živelo beskonačno.
Welcome Home (Sanitarium) – Povratak kući je sledeća tema u
nizu na albumu. Dobrodošlica se želi tamo gde vreme staje, tamo
odakle se ne odlazi, jer strah od života umine baš tu, u
sanatorijumu. Mračni stihovi, teški rifovi koji vode ka agresivnom
finalu. Mislim da su retki oni koji nisu pogledali film Let iznad
kukavičjeg gnezda (storija o čoveku neopravdano smeštenog u
mentalnoj ustanovi) a iz koje je ova numera iznikla. Tema koja
vas navodi da preispitate sopstveni razum, jer nekada stvari i ne
izgledaju baš onako kako vam se čine…
Disposable Heroes (Heroji za jednokratnu upotrebu) je žestoka
antiratna numera, kako tekstualno tako i muzički, u preko osam
minuta muzike nudi izuzetnu reakciju, biti sluga, glineni vojnik za
nečije teške interese, ni o vlastitoj smrti se ne može odlučivati, jer
njegov je jedini put front, bez povratka sa istog. Muzika udara 220
u sekundi, ako se pažljivo saživite sa numerom, osetićete tu
unutrašnju moć. Mladi, izgubljeni vojnik, shvata da o njegovoj
sudbini upravljaju drugi, njegovi pretpostavljeni, da im njegova
smrt ništa neće značiti, ali da se on sam može samo na taj način
izvući iz bespoštednosti i zatočeništva.
Leper Messiah (Gubavi mesija) je šestominutna, ne previše
agresivna numera, tekst se vrti oko lažnog proroka koji kontroliše
svoje sledbenike, a sve u cilju ostvarivanja sve većeg i većeg
profita za sebe samog i određeni krug bliskih ljudi oko
njega.Beskičmenjak od početka igra ulogu cirkuskog klovna, bez
zazora, bez smisla, samo požuda moći iz njega snije. Odličan
solo u središnjem delu numere, kao da malo želi ublažiti
krvoločnost samog teksta.
Pretposlednja numera na albumu je Orion. Instrumentalna
numera koja je ime dobila po sazvežđu Orion. Melodična tema
koja započinje sa basom, lagano se numera podiže u brzini, kao
da sama pravi neki svemirski most u prikazanom sazvežđu.
Nakon uhvaćenog ritma, tema lagano klizi u mirnije vode. Pesmu
je napisao basista grupe Barton, tako da isti i ima primat u ovom
instrumentalnom nadmetanju benda.
Album zatvara numera Damage Inc., brutalna treš numera.
Besmisleno nasilje i razaranje, krv za krv, vreme umiranja je
stiglo, jedna teška, apokaliptična numera, stravično užurbanog
ritma, koji kosi sve oko sebe. Vojska i ratovi, samo zbog profita i
postoje. Numera kojoj, jednostavno, leži da zatvori sam album.
Album Master of Pupetts je veoma interesantno i dizajniran.
Naime, isti prikazuje ratno groblje, a svaki nadgrobni spomenik je
pričvršćen za ruke lutkara koji pomoću kanapa i grobovima želi
upravljati. Perfektno umetnički osmišljeno i realizovano. Bez
obzira da li ste vojnici ili zavisnici od opijata, podsvesno se
manipuliše sa vama. Nesvesna manipulacija je i tema samog
albuma. Pločica koja visi na jednom od krstova govori o
bezimenosti i zagubljenosti identiteta. Okačen šlem na jednom od
krstova nosi snažnu antiratnu poruku. Članovi benda su sami
dizajnirali omot.
Izuzetno snažan, agresivan album, dramaturški veoma visoko
izliven, u svom svom sivilu nudi duboko preispitivanje podsvesnih
stanja, neophodnost suživota na planeti sa što manje nepotrebnih
(kolaterarnih) žrtava. Album Master of Puppets je ambiciozno,
studiozno i kompleksno odrađen, vodilo se računa o najsitnijim
detaljima, što muzički, što tekstualno, aranžerski i dizajnerski. I
tako, četrdeset godina album pleni svojom inventivnošću i
nespornim muzičkim kvalitetom. Nakon svog trećeg albuma,
Metallica je ušla u krug eltinih bendova. Vremenski, posle punih
četiri decenije, bezvremenska nit u samom albumu nije izgubila
na značaju, možda je sada baš pravo vreme za propast svih onih
malih svetova koji su ugrađeni u album. Pretnje, tlačenje i
konstantni pritisak na opstanak, ne samo slobodno izražene misli,
već i za golu egzistenciju čovečanstva, kao da su zajedno sa
gramofonskom iglom došli na kraj vinila, kao da je sve što je
trebalo biti ispričano, otpevano, odsvirano i oslikano, već odavno
svršilo na obroncima iskidanih ljudskih emocija. Gospodar lutaka
još želi vući konce, no trud mu je zaludan, konci su sve tanji…
Miodrag Marković
