УНЕСКО је 1999. године прогласио 21. фебруар Даном матерњег језика у знак сећања на бангладешке студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (данас Бангладешу) јер су протестовали будући да њихов матерњи језик није проглашен матерњим.
Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима. На основу ове Повеље, мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света. У Србији је регистровано више од 30 националних мањина (етничких група), а закони у области образовања посебан акцент придају осигуравању квалитета образовања деце припадника мањинских група. Основни циљ обележавања јесте да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности.
У Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
