Уочи грејне сезоне, када потражња за дрветом као огревом нагло расте, индустрија обраде и резања дрвета добија посебан значај за домаћу привреду.
У Србији, где велики број домаћинстава и даље користи дрво као примарни енергент, ова делатност представља једну од кључних карика у ланцу енергетске сигурности.
Током јесени и зиме резано дрво – било у облику цепаница, брикета или пелета – постаје неопходан ресурс не само за домаћинства, већ и за јавне установе и привредне субјекте који користе чврста горива.
Предузећа која се баве обрадом дрвета снабдевају тржиште грађевинским и столарским материјалом, али и огревним сортиментима, директно утичући на енергетску стабилност локалних заједница. Како је раније писао Бизнис.рс, најниже трошкове грејања у предстојећој сезони имаће управо домаћинства која користе дрва, показује анализа Агенције за енергетику Републике Србије.
Према подацима бонитетне куће CompanyWall, у 2024. години је у овој делатности било регистровано 1.603 предузећа, од којих је трећина – тачније 548 – пословала у плусу. Укупна добит сектора износила је више од милијарду динара – 1.307.831.000 динара.
На врху листе најуспешнијих налази се предузеће Милутиновић из Ивањице, које продаје огревно дрво. Оно је у прошлој години остварило добит од 165,5 милиона динара, уз приход од 1,57 милијарди динара. Следеће је Crown Forest, такође из Ивањице, познато по продаји пелета, са добити од 154,3 милиона динара и највећим укупним приходима у сектору – 1,92 милијарде динара.
Треће место заузима предузеће Браћа Марић из Чачка, које је постало познато по производњи собних врата.
На четвртом месту је Украс из Чачка, са приходима од 524,6 милиона динара и добити од 119,6 милиона. Основано је 1970. године као самостална столарска радионица и од тада је Украс израстао у лидера у производњи лајсни на Балкану. Њихов каталог обухвата разноврсне производе: беле МДФ лајсне, фолија лајсне, паркет лајсне, лајсне за ламинат, унутрашња врата и лајсне за слике.
Према речима Гордане Радосављевић из компаније Украс, основну сировину – дрво – увозе из Аустрије, Чешке и Босне и Херцеговине.
„Најтраженије су беле медијапан лајсне које увозимо из Украјине и Румуније”, каже Радосављевић и додаје да рат у Украјини није утицао на пословање и да се сарадња са украјинским добављачем одвија неометано.
Треба напоменути да се индустрија обраде дрвета суочава са бројним изазовима: повећана потражња током грејне сезоне ствара притисак на капацитете, логистику и цене. Недостатак квалификоване радне снаге, раст цена сировина и потреба за модернизацијом опреме додатно компликују пословање. Уз то, све строжи еколошки стандарди и захтеви за сертификацијом дрвета захтевају додатна улагања и усклађивање са законодавством.
Савремени системи за CNC обраду, 3Д моделовање и аутоматизоване линије захтевају додатна улагања и обуку запослених.
Упркос свему, обрада дрвета остаје витална делатност са широком применом – од грађевинарства и намештаја до уметности и индустријског дизајна.
БИЗНИС.РС
БОНУС ВИДЕО:
КИНЕЗИ КУПУЈУ ОДСЕЧЕНЕ НОКТЕ А ЕВО ЧЕМУ ИМ СЛУЖЕ
Кинези који су чували одсечене нокте могу доћи до „брзе лове“ јер нокте могу продати јер се користе у продаји као састојака традиционалне медицине у Кини.
Исечци ноктију се обично одбацују као одвратне комаде смец́а, али према традиционалној кинеској медицини, они су вредни састојци у мешавинама које се користе за лечење стања попут надимања стомака код деце и тонзилитиса.
Компаније које производе традиционалну кинеску медицину масовно купују исечке ноктију од школа и села.
текупљене одсечене нокте они затим темељно перу пре него што их осуше и самељу у фини прах који се меша са разним лековитим производима.
Пошто одрасли људи у просеку могу створити само око 100 грама ноктију годишње, сакупљање довољно да се задовољи потражња је тежак задатак, а цена одсечених ноктију је релативно висока.
Кинески медиј Канкан Њуз је недавно објавио да жена из Хебеја продаје исечке ноктију на мрежи, за 150 јуана (21 долар) по килограму. Сакупљала их је од детињства и одлучила је да заради нешто новца од њих.
Употреба људских ноктију у традиционалној кинеској медицини успорила се од 1960-их, када је растуц́а популарност лака за нокте почела да квари „робу“. пише кинески СЦМП
Временом су откривени и други састојци који пружају сличне ефекте, али нокти никада нису заиста нестали. Изгледа да се врац́ају!
И пре него што уопште размислите о томе, не, не можете продати своје нокте на ногама. Прерађивачи ноктију јасно стављају до знања да веома пажљиво проверавају своје залихе и да нокти на ногама нису прихвац́ени.
извор: Занимљивостидана.цом
