Минимална зарада у Немачкој треба да порасте у два корака на 14,60 евра на сат до 1. јануара 2027. Већ почетком наредне године биће 13,90 евра, према плану Комисије за минималну зараду.
Компромис који је предложила председница Кристијане Шенефелд (Цхристиане Сцхöнефелд) усвојен је једногласно, саопштила је комисија у петак.
Тренутно је минимална зарада 12,82 евра.
Комисија за минималну зараду одлучује сваке две године о усклађивању тог износа. У комисији представнике имају синдикати и послодавци, а влада затим одлуку спроводи уредбом.
Одлука о садашњој висини минималца донета је противно гласу синдиката, уз одлучујући глас председнице комисије.
Овај пут се, рекла је Шенефелд, дошло до одрживог компромиса који обезбеђује равнотежу између интереса радника и предузећа.
У вези с очекивањима у јавности да минимална зарада буде 15 евра – што захтевају социјалдемократе (СПД) – навела је да су разговори били веома тешки.
То је потврдио и главни преговарач Немачке конфедерације синдиката Штефан Керцел (Стефан Кöрзелл).
Представник послодаваца Штефен Кампетер (Стеффен) пожалио се на велики политички притисак на комисију последњих месеци.
СПД се зимус у предизборној кампањи залагала за минималац од 15 евра на сат.
Међутим, коалициони споразум који је СПД као мањински партнер потписала са демохришћанима (ЦДУ/ЦСУ) није предвидео конкретно повећање.
Минималну зараду је увела влада демохришћанске канцеларке Ангеле Меркел 2015.
Када се у октобру 2022. минимална сатница повећала на 12 евра, влада социјалдемократе Олафа Шолца (Сцхолз) је изузетно преузела одлучивање уместо комисије.
Нови канцелар Фридрих Мерц (ЦДУ) је у једном скорашњем интервјуу јасно рекао да „неће бити законског аутоматизма“.
Кључни фактор за одређивање доње границе зараде је досадашњи развој плата према колективном уговору, које израчунава Савезни завод за статистику.
Поред тога, као оријентир се користи средња плата. Минимална зарада је примерена ако износи 60 одсто националне средње зараде, односно статистички израчунате половине.
Циљ је да се спречи да у будућности још више људи буде сиромашно.
Прошле године је, према званичној статистици, 15,5 одсто становништва било у ризику од сиромаштва – око 13,1 милион људи.
Према дефиницији Европске уније, сиромашнима се сматрају сви који располажу са мање од 60 одсто средњег дохотка укупне популације.
У 2024. то је износило 1.378 евра месечно, након пореза и доприноса, за особу која живи сама.
