Младенци су празник који обилује бројним обичајима. Увек падају уз пост, јер Часни пост почиње обично почетком или средином марта, и зато свака гозба која се спрема овог дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце младих супружника.
Младенце славе супружници у првој години брака, они који су се венчали после 22. марта претходне године. На тај дан младенци у свој дом примају госте, који им доносе поклоне, а тог дана младе домаћице показују своје умеће и спретност. Овај празник је у црквеном календару обележен црним словом.
На овај дан жене устају рано и месе четрдесет колачића, који се називају младенчићи, и симболизују дуг, срећан и сладак живот. Младенчићи се премазују медом, домаћице их нуде деци и свима који дођу у кућу пре подне. Посећивање младенаца и доношење поклона, модеран је и градски обичај, али су га и села широм Србије веома брзо прихватила.
Четрдесет младенића симболизује сећање на 40 војника у граду Савастији. Они су 320. године, за време цара Ликинија, прешли у хришћанство, упркос његовој изричитој забрани. Због своје вере, хришћански војници били су погубљени. Прославом овог чина баш на сутрашњи дан, црква указује на то да би супружници требало једно другом да буду верни, баш као што су страдали војници били верни Христу, али и на то да љубав међу супружницима не би смело да савлада никакво искушење.
Сматра се да би на Младенце требало да дођу сви они који су били на свадби, али је у пракси ипак другачије. Младенцима тога дана у госте долазе само најужа породица и пријатељи. Трговци кажу да се за овај празник највише купују мали кућни апарати или постељина, односно дарови који би нововенчаним супружницима требало да употпуне дом и олакшају почетак брака.
Празник младих брачних парова увек се обележава у време Васкршњег поста. Међутим, када Младенци падну у Чисту седмицу, правило је да се помери у викенд пре.
Старији тврде да пре Младенаца није добро јести ништа што је изникло после нове године. Наши стари су веровали и да какво време буде сутра, такво ће бити цело пролеће.
