Последњих година у Србији расте интересовање младих за занатска занимања, при чему се многи труде да буду што оригиналнији, често спремни да у кратком року промене стил рада или чак целокупну делатност. Уместо класичног запослења, све више њих улази у свет неформалног рада и покреће сопствени бизнис, у којем спајају ручни рад с дигиталном промоцијом преко друштвених мрежа.
Спектар занатских и креативних занимања данас је изузетно широк. Посебно је у моди повратак старим вештинама – као што су производња природне козметике, занатско пиварство, дрводељство и обрада коже – али прилагођеним савременим трендовима. Здрава исхрана, одрживост, екологија и уникатна израда производа само су неке од карактеристика новог занатског покрета.
Издвајају се занимања као што су производња сапуна, балзама и дезодоранса без хемикалија, затим прављење хлeбa од квасца који се узгаја данима (такозвани сурдо хлеб), као и производња меда, полена и прополиса у еколошком паковању. Пчелари који свој бренд граде кроз сарадњу са продавницама здраве хране или извозом, бележе значајан раст.
Обрада коже и дрвета поново су у моди. Руком рађени каишеви, торбе, новчаници и куварске прегаче, као и винтиџ столице, дрвене полице или декоративне даске за сервирање, често се продају као јединствени производи. Посебно се истичу производи инспирисани трендом винтиџ ентеријера и ручно рађеног намештаја који красе ресторане, кафиће и савремене домове.
Нова генерација креативних занатлија често ради и са природним материјалима у области уређења ентеријера – ту су микробиље, урбане баште, вертикални зелени зидови, сензорне саксије са самонаводњавањем. Велику популарност стекли су и предмети од епоксидне смоле – попут сточића, накита, држача за вино – нарочито када су јединствени и праћени видео-документацијом процеса израде. Ту је и 3D штампа, која омогућава индивидуализацију сваког производа.
Још један тренд у успону је занатско пиварство. Домаће „крафт“ пиво постаје све популарније, а многе мале гаражне пиваре прерастају у препознатљиве брендове с локалним идентитетом. Тако, на пример, Мирослав Јанковић из Нове Пазове прави пшенично пиво за личну употребу и пријатеље, а повремено га продаје преко Инстаграма. Како каже, комплетна почетна опрема може се набавити за нешто више од 200 евра (половна), односно 600 евра (нова), али је кључ у добром сировинском материјалу, знању и идеји.
Зарада у овим пословима варира – већина предузетника зарађује од 100.000 до 300.000 динара месечно, док успешнији, који раде за луксузне брендове или имају добро развијене онлајн продавнице, могу остварити и преко 500.000 динара месечно. Кључ успеха лежи у оригиналности, квалитету и маркетингу, али и у спремности да се на тржишне трендове одговори брзо и креативно.
Они који желе да се упусте у ове воде могу знање стицати на курсевима и радионицама, уметничким школама, на факултетима као што је Шумарски, као и преко онлајн платформи попут YouTube-а, Udemy-ја или Skillshare-а. За пласман производа користе се домаћи сајтови као што су fino.rs и zanateria.com, као и друштвене мреже – док је платформa Etsy популарна за инострано тржиште.
Промоција се најчешће обавља преко Инстаграма и ТикТока, где се објављују видеа процеса израде, готови производи, кратки туторијали и визуелни идентитет бренда. Поред тога, Google My Business, локални маркети, сајмови и фестивали такође играју значајну улогу у стицању публике и ширењу пословања.
